Izvor: RTS, 24.Sep.2011, 09:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve je u pristupu

Između susednih sela Počekovine i Stopanje u trsteničkoj opštini nema granice, ali su razlike u načinu života meštana ogromne. Dok jedne muči kriza, drugi su stvorili svoj brend.

Osim što je po legendi knez Lazar dao imena i jednom i drugom selu, Počekovinu i Stopanju povezuje mnogo toga. Žitelji ovih susednih sela u opštini Trstenik su pored Leskovčana najveći proizvođači povrća u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iako su oba naselja uz magistralni put, Počekovina je tipično pitomo i tiho moravsko selo, dok je Stopanja jedno od nafrekventnijih mesta u ovom kraju.

Milun Rašković iz Počekovine, koji izdržava porodicu isključivo od povrtarstva, ove godine ima mnogo problema sa berbom i plasmanom robe: "Propao mi je kupus koji je bio kao za izložbu, prvi luk takođe."

Iako je jedan od najvećih proizvođača povrća, Rašković kaže da nije imao novca za radnike, pa paradajz i papriku bere sa svojima, koliko stigne. Najviše ga, kako kaže, brine što nema para da u proleće zasadi svoje njive.

"Ja za dve i po tone robe dobijem 10.000 dinara, koje kad dođem kući ne znam na šta ću pre da raspodelim. Samo cena gajbice od 13 kilograma paradajza je 100 dinara. Meni ne ostaje ništa", kaže Rašković.

Povrće iz trsteničkog kraja plasira se u celoj zemlji. Deo završi i na stopanjskoj pijaci. I tamo isti problem: niske cene i nemogućnost plasmana. Prodavci kažu da nema izvoza proizvoda, pa su bašte pune paprika i paradajza koji propadaju.

Radmila Živanović iz okoline Trstenika ima osamdeset godina. Povrće prodaje od svoje šesnaeste i kaže da nikada nije bilo gore: "Sada ko ima platu, pa ma kakva bila, to je bogatstvo. Od poljoprivrede nema ništa."

Bolje meso od povrća, lakše trgovcima nego proizvođačima

Prednost prometne moravske magistrale koja prolazi kroz Stopanju, meštani su znali da iskoriste.

Iako ne manje poznati povrtari od komšija iz Počekovine, od pečenja su napravili brend. Neki i trguju, pa tako i malo bolje podnose krizu.

"Kilogram prasetine žive vage je 120 dinara. Kilogram pečenja 600 do 700 dinara. Računica je tu jasna. Paprika je 15 dinara po kilogramu. Pa ko kaže da smo u istom košu. Stopanjčani bolje žive", kaže poljoprivrednik Zoran Živanović.

"Prvo prase mora da bude ispečeno oko osam časova ujutru. Pa posle redom jedno za drugim, do kasno noću", kaže Mile Veškovac, suvlasnik pečenjare.

U centru sela jedini lokal brze hrane je zaključan i iseljen. Nije da stanovnici Stopanje ne prate trendove, ali pored bogate ponude prasećeg i jagnjećeg pečenja, brza hrana nema šanse.

Na pečenje svraćaju prolaznici. Prednjače Makedonci i Nišlije. Kruševljana koji su ovde rado dolazili na ručak je sve manje, a nema ni meštana.

"Pre su komšije dolazile da uzmu pečenje za radnike. Sada svraćaju samo prolaznici, oni koji su na proputovanju, jer je velika kriza", kaže Rade Vitkovac, vlasnik pečenjare.

Ni ugostiteljima više ne ide kao ranije, pa zato u lokalima rade isključivo članovi porodice. Stalo je, kako kažu, i njima do viših cena povrća. Biće skuplja salata, ali će i kafane biti pune.

Nastavak na RTS...