Izvor: Mondo, 03.Jun.2016, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Car Konstantin: Hrišćani su mu večno zahvalni

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas cara Konstantina i caricu Jelenu, njegovu majku. Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.

Foto: Pravoslavni svet Car Konstantin i carica Jelena

Odluke cara Konstantina sudbonosno su uticale na istoriju sveta - on je priznao hrišćanstvo, što je presudno doprinelo da postane vodeća monoteistička religija i osnovao je Konstantinopolj, grad ravan Rimu, čime >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << je osigurao da Rimsko carstvo opstane dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Rođen u Nišu

Rimski car Konstantin Veliki rođen je u 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu u Srbiji. Pre tri godine, 2013. godine, u Nišu je velikom svečanošću obeležena 1.700 godišnjica Milanskog edikta.

Konstantinovi roditelji bili su car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a sa Jelenom samo Konstantina.

Kada je Konstantin preuzeo vlast, imao je tri velike borbe pred sobom - protiv rimskog tiranina Maksencija, protiv Skita na Dunavu i protiv Vizantinaca.

Pred borbu sa Maksencijem, kada je Konstantin brinuo i sumnjao u svoj uspeh, javio mu se sjajan krst na nebu, okićen zvezdama, a na krstu je pisalo: "Ovim pobeđuj".

Zadivljeni Konstantin naredio je da se iskuje veliki krst, sličan onom koji mu se javio, i da se taj krst nosi ispred vojskom.

Konstantin je uz pomoć sile krsta pobedio brojno nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije se udavio u Tibru.

Potom je Konstantin 313. godine izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je ukinuo progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio prestoni grad na Bosforu, koji se od tada naziva Konstantinopolj (današnji Istanbul).

Car se, međutim, ubrzo teško razboleo, a lekari i žreci (vračevi) su mu savetovali da se leči kupanjem u krvi zaklane dece, ali je Konstantin to odbio.

Tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od teške bolesti.

Episkop ga je poučio hrišćanskoj veri i krstio ga i bolest je napustila Konstantinovo telo.

Kada je u crkvu pogodio razdor zbog jeretika Arija, Konstantin je 325. godine u Nikeji sazvao Prvi vaseljenski sabor. Na tom saboru je osuđena jeres i utvrđeno pravoslavlje.

Sveta Jelena je bila revnosna hrišćanka, a u Jerusalimu je pronašla časni krst gospodnji i sazidala na Golgoti crkvu vaskrsenja i mnoge crkve po svetoj zemlji.

Zemaljski život je završila u svojoj 80. godini, 327. godine.

Car Konstantin je nadživeo svoju majku za deset godina i upokojio se u svojoj 65. godini u gradu Nikomidiji.

Njegovo telo je sahranjeno u Crkvi svetih apostola u Carigradu.

Nastavak na Mondo...

Telegraf.rs: DANAS JE CRVENO SLOVO, SVETI KONSTANTIN: Evo šta govori njegova molitva!