Izvor: Blic, 26.Jun.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedno srce za 55 mališana

Draginja Radinović iz Čortanovaca othranila je 55 dece, dvoje koje je rodila i 53 bez roditeljskog staranja. Porodica Radinović je među prvima u ovom sremskom selu počela da se bavi hraniteljstvom, a prva deca bez roditeljskog staranja na padine Fruške gore stigla su daleke 1928. godine.

Draginja je počela da se hraniteljstvom bavi pre 40 godina, nasledivši svekrvu. Da postoji orden za ovu vrstu humanosti, Draginja bi ga sigurno dobila, a ovako nema ni penziju. Kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dok ima svoje 55 dece, penzija joj ne treba, jer o njoj brinu deca koju je odgajila.

U kući Draginje Radinović su dve bliznakinje, trinaestogodišnje devojčice Marijana i Mirjana Ristić, prihvatila ih je kao bebe, tu su i dvoje odraslih ljudi koji nakon punoletstva nisu imali gde da odu pa su ostali da pomažu u ovom poljoprivrednom domaćinstvu.

- Kada sam se udala za mog Đorđa, moja svekrva je prihvatala decu bez roditeljskog staranja sa velikom ljubavlju i pažnjom. Počela sam i ja da se vezujem za njih, da ih prihvatam kao deo porodice. Kada se ona razbolela i umrla, ja sam nastavila ovaj posao koji samo sa velikom ljubavlju može da se radi. Moj prvi „sin" ima četrdeset godina. Zove se Dragan Stupan, živi u Italiji sa svojom porodicom, čujemo se bar jednom nedeljno, prvo što pita je „mama, da li ti treba pomoć?" Sa njih 53 prešla sam sve dečije bolesti, sve radosti i patnje. Moj najveći uspeh je što su oni moju kuću doživljavali i doživljavaju kao svoju, što su imali isti tretman istu slobodu kao i moje dve ćerke - kaže Draginja Radinović.

U dvorištu Radinovića zatekli smo štićenika Milana Grujića kako boji lamperiju, Ivanu Živković kako posluje po kući, dve bliznakinje koje pohađaju šesti razred osnovne škole kako razgovaraju sa Majom Barok, devojkom koja je odrasla u ovoj porodici, osamostalila se, ali bar jednom mesečno dođe da poseti svoju mama Draginju.

- Da nije bilo mama Draginje ko zna gde bih završila. I dan danas kada imam neki problem znam kome da se obratim, znam da sam u kući Radinovića uvek dobro došla - kaže Maja Barok.

Centar za socijalni rad „Dunav" u Inđiji u tri navrata je držao edukativne radionice za hraniteljstvo. Ono što ne piše u knjigama, budućim hraniteljkama prenosi znanje i iskustvo Draginja Radinović, žena koju veoma poštuju u ovoj sredini.

- Želja mi je da još ove dve devojčice podignem do punoletstva, pa da idem na zasluženi odmor. Na žalost, i pored toga što se 40 godina bavim hraniteljstvom, penziju neću ostvariti, a po novom zakonu, nove hraniteljke će to moći. Ali ne marim, dok je meni moje dece, ne bojim se da neću imati za lekove, hranu i ostale potrepštine - kaže ova sedamdesetjednogodišnja žena koja je ceo život drugima poklanjala ljubav, a sada joj njena deca uzvraćaju.

U Čortanovcima još petnaestak porodica prima decu na porodični smeštaj. Ima i onih koji nemaju svoju biološku decu, pa imanje ostavljaju deci koja su u njihovom domu našla utočište poput Zorana Petrovića i još nekih momaka.

Tradicija duga 80 godina

Od 56 dece koja su trenutno u porodičnom smeštaju u naseljima inđijske opštine, 33 ih je u Čortanovcima. Hraniteljstvo u Čortanovcima počelo je tako što je Kraljevska Banska uprava u Novom Sadu, koja je izdržavala dečiju koloniju, pre 80 godina dovela decu u Čortanovce koji su važili za zdravu sredinu zbog bogatih šuma, Dunava i ruže vetrova i kao mesto sa najmanje zaraženih tuberkulozom. Tradicija zbrinjavanja dece bez roditelja nije se prekidala, a naziv „banovinska deca" zadržao se do danas. Iako su Čortanovci jedna od najmanjih mesnih zajednica inđijske opštine, trenutno brinu o 33 dece.

Nastavak na Blic...