Izvor: Politika, 02.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke i kulturna politika: kako do dugoročne strategije (2)
DSS je protiv uplitanja politike u kulturu, LDP daje najbolju dijagnozu stanja, a SPS se protivi industrijskoj umetnosti
U stranci G 17, stožeru Ujedinjenih regiona, koja je dala aktuelnog i prethodnog ministra kulture, nismo uspeli da dobijemo neki detaljan program za kulturu, osim što je na njihovom sajtu aktivno zalaganje za ukidanje muzičkog dinara za zanatlije, odnosno zahtev da nova skupština i vlada moraju trajno ukinuti taj namet.
– Akcija „Muzički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinar” predstavlja samo segment fiskalne politike u kulturi. Na osnovu toga bi se moglo zaključiti da ova koalicija nema pretenzije da u budućnosti vodi kulturnu politiku ili da to upravljanje ne bi bilo zasnovano na jasno i celovito artikulisanom programu u kulturi – ocenila je dr Vesna Đukić.
Socijalisti se zalažu za programsko povezivanje prosvete, nauke i kulture, da svako umetničko delo, kao stub kulture srpskog naroda, bude prioritetna briga države, a protiv su komercijalizacije i degradacije kulturnih vrednosti. Predlažu stabilne izvore finansiranja kulturnih projekata i unapređenje materijalno-socijalnog položaja stvaralaca, a ne agresivnu industrijsku kulturu. Za očuvanje su kulturnog obrasca koji štiti srpsku nacionalnu kulturu, ali i za očuvanje raznolikosti svih etničkih zajednica, a posebno za očuvanje kulturne baštine i spomenika na Kosovu i Metohiji.
Dr Neven Cvetićanin je istakao da SPS brine o tome da kultura bude dostupna svim slojevima društva, posebno onim siromašnijim, ali da u njenom programu ima i nekih protivrečnosti, bar kada je reč o protivljenju industrijskoj umetnosti, što je svakako konzervativni elemenat ambivalentan njihovim izvorno levičarskim nastojanjima.
SPS kulturu shvata na jedan staromodan način, a činjenica je da živimo u tehnološkom dobu, objašnjava Cvetićanin.
Profesorka Đukić, međutim, smatra:
– Kultura nije okosnica programa ove stranke. Ona se čak i ne tretira samostalno već u sklopu socijalne demokratije, što implicira samo njene socijalne funkcije, a zanemaruje ekonomske. SPS ne nudi nova rešenja za savremene probleme razvoja kulture, već veruje da postojeća sistemska rešenja odgovaraju potrebama savremenog društva u tranziciji.
U DSS-u kažu da je srpsko kulturno nasleđe njihova briga bez obzira na geografski prostor na kojem se nalazi. Takođe, u ovoj stranci smatraju da je neophodno doneti dugoročnu strategiju kulturnog razvoja zemlje koju usvaja Narodna skupština Republike Srbije, kao i poseban zakon o srpskom jeziku. DSS se zalaže da institucije kulture treba da se finansiraju iz državnog budžeta, privatnih izvora, donacija i zadužbina, a podržava i menadžerski pristup njihovom finansijskom rukovođenju.
Sa druge strane, Preokret je odlučan da bude reformator postojećeg inertnog kulturnog modela. Zato nudi sledeće: kreiranje novih kulturnih vrednosti, stvaranje novog ambijenta za rad svih kreativnih ljudi u Srbiji, promenu centralizovanog upravljanja u kulturi, usklađivanje zakona u Srbiji sa evropskim zakonodavstvom, uvođenje svih oblasti kreativne industrije u zakonske okvire, stvaranje jednakih uslova za rad javnog i privatnog sektora.
Cvetićanin ukazuje na to da je program DSS-a nacionalno obojen, ali da poseduje neke konstruktivne elemente, kada je reč o demokratizaciji kulture i organizaciji izvan velikih urbanih centara.
– Program Preokreta možda daje najbolju dijagnozu stanja u našoj kulturi. Ali on ostaje na suviše apstraktnom nivou. Čitajući ovaj program zapravo čitamo kritičke poglede na svet bez određenih mera koje bi trebalo preduzeti – objašnjava Cvetićanin.
Kako analizira dr Đukić, DSS podjednako brine i o nacionalnom i kulturnom identitetu Srbije.
– DSS se protivi uplitanju politike u kulturu, pa ovo političko načelo direktno odgovara na zahteve za depolitizaciju kulture. Ono što ih izdvaja je podrška mešovitim izvorima finansiranja i menadžerskom pristupu rukovođenju institucijama, u pravcu profitabilnosti, što predstavlja inovativno rešenje čak i u odnosu na postojeći zakon o kulturi – kazala je dr Đukić.
Preokret, dodaje ona, nudi ekstremno različit pristup. U želji da budu reformatori, oni su usredsređeni na uspostavljanje slobodnog tržišta, što vodi suštinskoj promeni odnosa države prema kulturi kakav postoji u Americi, što nije u skladu s evropskim tradicijama.
Na kraju, naši sagovornici saglasni su u tome da se u predizbornim kampanjama uvek ističu specifičnosti, ali da se one kasnije moraju ublažiti da bi se dobila celovita kulturna politika, a profesor dr Vesna Đukić naglašava da bi preduslov za to morala da bude nestranačka, politički neutralna, dugoročna strategija razvoja koju usvaja Narodna skupština.
M. Vulićević
M. Dimitrijević
objavljeno: 03.04.2012
.jpg)
