Izvor: B92, 15.Mar.2011, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uručena nagrada "Meša Selimović"

Na velikoj sceni beogradskog Narodnog pozorišta 15. marta je 23. put uručena nagrada za najbolju knjigu u prošloj godini "Meša Selimović" piscu Vladanu Matijeviću za roman "Vrlo malo svetlosti", u izdanju zrenjaninske "Agore".

Uručujući nagradu u ime kompanije "Novosti", generalni direktor kompanije i glavni urednik dnevnika "Večernje novosti" Manojlo Vukotić izrazio je uverenje da i Matijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poput njgovih prethodnika, ide stopama velikana čije ime nosi ovo priznanje.

O delu, koje je od 83 naslova koje su predložili članovi Velikog žirija u kome je bilo 47 najuglednijih kritičara iz svih većih gradova Srbije i Banjaluke, govorila su dvojica od 16 koji su svoj glas dali Matijevićevom romanu: dr Draško Ređep i mr. Mileta Aćimović Ivkov.

Ređep je besedu naslovio "San i poraz", pošto je prepoznao da su to dve bitne odrednice nagrađenog romana koji je sačinjen od triptiha koji čine: pismo, testament i dnevnik.

O svakoj od "ulančanih" pripovesti, Ređep je dao svoj sud stavljajući ih u kontekst autorove ideje da na njemu svojstven pomalo uvrnut način kaže nešto o našem vremenu.

Govoreći o porazu, jer tako je shvatio krajnji ishod svih Matijevićevih priča, Ređep je zaključio da su napisane aktuelno i bogato kroz tri različita rukopisa.

Aćimović-Ivkov se pozabavio formom romana u besedi "Tamna strana stvari", opisavši da su to "tri tematski odvojene priče organizovane u jedinstvenu kompozicionu i smisaonu celinu, sa naglaskom na pojedine činjenice njihovog idejnog, motivskog i značenjskog sklopa".

Svaki od junaka, veli on, "divni su ljudi, samo su mnogo nesrećni" i svaki iz svoje perspektive svedoči o sudbinskim kalvarijama kojima su bili izloženi.

"Uvodeći teme koje se tiču svetova umetnosti, politike i vere, Matijević je, istakao je Ivkov, izgradio takvu narativu koja tek u snovima junaka-samotnika i gubitnika, nudi izmirenje sa uzljuljanim svetom.

Ivkov je ocenio da se Matijević vidno izdvojio "aktuelnošću pristupa, upečatljivošću likova, karaktera i prizora, kao i snažnom sugestivnošću izraza" i da je zato njegova proza "jedno od najizrazitijih kritičkih promišljanja savremenosti".

Vladimir Matijević (1962) je iznenadio i oduševio publiku svojom besedom "Došao sam radi braće rođene kad i ja", jer je odmah na početku iskoristio mogućnost koju mu je pružilo primanje ove velike nagrade da "kaže nešto o svojoj generaciji i to ne da bi se suprotstavio presudi da je ona kriva, presudi koja je doneta i u našim i u svim balkanskim sudnicama, jednoglasno, bez ijednog uzdržanog glasa".

Ogradivši se da od besede ne očekuje korist, jer je "pisana iz potrebe jače od koristi i razuma", Matijević je poručio da je pisana da "ostane zapis moj o nama, braći oba pola što sada žive u različitim državama i različitim jezicima govore".

"Sa besedom da ostane i jedan zapis o onima na koje se računalo samo u smutnim vremenima...a ovakvih prilika skoro da nema o toj ukletoj generaciji skoro da niko ne piše...treba nekako opravdati zablude naših očeva, treba nekako biti shvatljiv našim sinovima...pa ni moja proza ne govori o generaciji koja je žrtvovana...i ja uzimam pretežno druge teme ne bi li neko kupio moju knjigu", rekao je Matijević.

"Ova beseda je samo eksces nastao iz potrebe da s nekim podelim sreću zbog nagrade i eksces naišao iz želje da to bude s generacijom, koja je bila nesrećna kao i mnoge prethodne na ovom poluostrvu, ali koja, pored svega, lako može ostati zanavek kriva i precima i potomcima", poručio je Matijević i dobio neuobičajeno buran i dugotrajan aplauz.

Nastavak na B92...

RTS: Uručena nagrada "Meša Selimović"