Izvor: Plakatt.com, 28.Okt.2013, 20:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kragujevac / premijera predstave UBITI PTICU RUGALICU

Knjaževsko-srpski teatar , Kragujevac
Friday 1 Nov 20:00

Na konferenciji za štampu, u utorak, 29. oktobra najavljena je prva premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru „Ubiti pticu rugalicu” koju po komadu američke književnice Harper Li režira Nebojša Bradić, umetnički direktor ove kuće.
Premijera je zakazana za petak, 1. novembar, a njene reprize su 2, 9. i 30. novembra.
Kragujevačka „Ptica rugalica” prvo je pozorišno izvođenje ovog dela američke književnice Harper Li, za koji je dobila Pulicerovu nagradu.
Tim Bradićevih saradnika na ovom projektu sačinjavaju: Đorđe Krivokapić (prevod i adaptacija), Milivoje Štulović, scenograf, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković, Vera Obradović koreograf i Goran Dimić, grafički dizajn.
U predstavi igraju gotovo svi glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra: Katarina Mitrović, Miloš Krstović, Saša Pilipović, Isidora Rajković, Dušan Stanikić, Marina Perić, Zdravko Maletić, Sanja Matejić, Dragan Stokić, Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Miodrag Pejković, Jasmina Dimitrijević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Milić Jovanović, Čeda Štajn i Nenad Vulević.
- Tema ovog romana jeste američki jug, ali ne onakav na kakvog smo navikli u ostalim književnim i umetničkim delima, već znatno oporiji. Radnja se dešava u vreme velike ekonomske krize, što mu daje dodatnu sličnost sa današnjim trenutkom, ali ono najvažnije što ovo delo čini našim savremenikom, baš sada i ovde je aktuelni život sa drugima sa različitima i različitostima, tako da je „Rugalica” moguća ne samo u Americi, već i u Srbiji, Engleskoj, Nemačkoj…, istakao je Bradić , dodavši da je u izvođenju glumaca kragujevačkog Teatra ovo ansambl predstava kroz koju će i izvođači i gledaoci moći da komuniciraju kroz neku drugačiju pozorišnu estetiku.
Po njemu to je predstava koja korespondira sa svim slojevima i uzrastima publike, od devet do 99 godina, baš zbog te svoje potrage za ljudskošću i nove humanosti, kojom, eto, bar po nekada može da nas, makar privremeno zaštiti pozorište.
Za glumce ova predstava odiše duhom zajedništva i to je proces rada u kojem se svi oni dobro osećaju, a saradnici na predstavi Tanasković (muzika), Janjatović (kostim) i Štulović scenografija doprineli su svako iz svog segmenta da se u kragujevačkom pozorištu što bliže i verodostojnije dočara autentičan ambijent i „boje, mirisi, ukusi i zvuci” američkog juga i Alabame iz tridesetih godina prošlog veka.
Predstava je realizovana uz pomoć ambasade SAD u Beogradu.
„Zašto razumni ljudi načisto polude kadgod se dogodi nešto gde je uključen neki crnac?“ – pita se glavni lik u romanu Harper Li „Ubiti pticu rugalicu“.
Nekoliko godina posle pojavljivanja ovog remek dela američke literature, održan je Marš na Vašington. Danas to predstavlja jedno od najvećih okupljanja ljudi u celoj američkoj istoriji. Tada je Martin Luter King održao svoj čuveni govor: „Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje četvoro dece jednog dana žive u zemlji gde će ljudi o njima suditi ne na osnovu boje kože, već na osnovu njihove ličnosti… Istinu po kojoj svi stvoreni jednaki ne treba dokazivati.“
Pedeset godina od ovog slavnog Kingovog govora poznatog po nazivu „I have a dream“, istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se ljudi i dalje procenjuju na osnovu boje kože, a ne na osnovu karaktera. Predrasude zasnovane na rasi utiču na formiranje kulturoloških modela i trebalo bi učiniti mnogo više da bi se ostvarilo društvo jednakosti koje je King zagovarao.
Svakog maja meseca, građani Monrovila (Alabama), rodnog mesta Harper Li, organizuju i izvode pozorišnu adaptaciju „Ubiti pticu rugalicu“ u dvorištu suda. Predstava koja se prikazuje u izvornom ambijentu, pomalo ironično ističe prostor lokalne rasne netolerancije, ukazujući na globalni problem: odnos prema drugom i drugačijem.
Advokat Atikus Finč, u jednom trenutku kaže svojoj maloletnoj kćerki: „Ostani pribrana – čak i ako stvari postanu ružne. A ja se nadam da ti možeš da prođeš kroz ono što predstoji, a da ne zakačiš uobičajenu bolest Mejkomba“. O bolesti društva i kod nas slušamo svakodnevno. Tu su slučajevi maloletničkog nasilja, netolerancije prema manjinama, odnosi u porodici, zlostavljanja i zapostavljanje dece… Govori se i piše kako je lečenje bolesnog društva veliki problem. Svi to primećuju, za to nije potreban poseban talenat ili vidovitost. Pitanje je samo da li će „lekari državnog organizma“, pozvani da to rade, umesto da izleče bolesnika „pretvoriti nekoliko bezazlenih prišteva u zapaljenje i smrtonosnu gangrenu“. (Lord Šaftsberi, 1708.)
Igrati na sceni roman „Ubiti pricu rugalicu“, napor je da pozorište utiče na svoje okruženje. Teatar je, artoovski rečeno, ona kuga što zaražuje svet. Opasno po društvo počinje da biva onda kada samo izgubi snagu, kad se prelije u život, kad teatralizuje svet. A to je mogući korak ka lečenju društva.
Nebojša Bradić

Nastavak na Plakatt.com...