Izvor: Politika, 22.Dec.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tinjajući ugalj guši „Kolubaru” od avgusta
Zatrpavanje i natapanje vodom kritične zone nije dalo rezultate, pa strah i nespokoj dalje pritiskaju žitelje naselja
Rudarski basen „Kolubara” se sa samozapaljenom ugljenom prašinom, čija su isparenja lakše otrovala desetoro radnika u utorak, bori još od avgusta. Od tada se zona „Polja D” u kojoj gori ugljena prašina natapa vodom i zatrpava pomoću bagera, ali problem na tom delu kopa nikako da bude saniran, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potvrđeno nam je u „Elektroprivredi Srbije”.
Meštani obližnjeg Medoševca u utorak nisu bili ugroženi, kao ni ostali žitelji opštine Lazarevac – ustanovljeno je merenjima koja je obavio gradski Zavod za javno zdravlje. Ali, zavod je bio prinuđen da u Medoševcu, naselju koje je prvo na udaru dima sa „Polja D”, instalira privremenu mernu stanicu za kontrolu kvaliteta vazduha. Ona će tu ostati dok požar u rudarskom basenu ne bude ugašen.
To može da donekle umiriti stanovnike Medoševca, ali do spokoja je još daleko. Jer, na postavljenoj stanici nije moguće svakodnevno očitavati rezultate. Tako će se, na primer, tek danas znati da li je u medoševačkom vazduhu u četvrtak bilo prekomernog prisustva ugljen-monoksida i sumpor-dioksida.
– Ne očekujemo da je kvalitet vazduha u Medoševcu ugrožen. Ali, to je samo pretpostavka koja se mora proveriti – kaže dr Milan Milutinović, iz ekotoksikološke jedinice Zavoda za javno zdravlje.
EPS nije saopštio da li se u zapaljenoj zoni i dalje radi. Nisu odgovorili ni na pitanje da li imaju ugovor sa nekom od specijalizovanih firmi za bezbednost rada, da li je ona ispitivala uslove na „Polju D” i da li je uoči incidenta u utorak upozorila rukovodstvo i rudare na moguću opasnost. Jer, kako je saopšteno odmah nakon što se pojavila informacija da su radnici povređeni, prirodan je proces da se ugljena prašina na eksploatisanim kopovima sama zapali u vremenskim prilikama kakve su vladale tog dana. Ako se već znalo da vreme može pogoršati situaciju sa kojom se Kolubara muči još od avgusta, možda radnike tamo nije ni trebalo upućivati.
Osim ako se za rudare rizik na poslu ne podrazumeva...
Ovo nije prvi put ni da oblaci sa postrojenja termoenergetskog sistema ugroze i okolno stanovništvo. U junu i julu prošle godine je tri puta vetar poterao oblak pepela sa deponije pogona A Termoelektrane „Nikola Tesla” ka Obrenovcu. U jednom od tih naleta kovitlale su se čestice industrijske čađi, kojih je bilo 28 puta više nego što je dozvoljeno.
Deponiju sa koje se pepeo podigao, površine oko 70 hektara, TENT je dva meseca posle toga zatrpao pod 260.000 tona zemlje. Kako su tada obrazložili u TENT-u, to čak i nije učinjeno pod pritiskom javnosti. Naprosto, ta deponija, takozvana Kaseta 1, već je bila puna do vrha i više se nije mogla koristiti. Još veća deponija pogona TENT A, Kaseta 2, ostala je nepokrivena, sa prskalicama vode i periodično zasejanom travom koje bi trebalo da drže pepeo na mestu. Trava na Kaseti 1 prošle godine nije ni bila posejana, jer se niko od proizvođača semena nije javio na tender.
Ukupna površina tri kasete na koje TENT sada odlaže pepeo je 227 hektara. Kaseta 2 biće punjena dok ne dosegne visinu od 110,5 metara. Očekuje se da će se to desiti tek u toku 2016. godine.
Sistem koji sprečava razvejavanje pepela sa deponija postoji u pogonu TENT B. Postoji li takav sistem u još nekom termoenergetskom postrojenju, EPS nije naveo u odgovorima „Politici”.
Milioni tona letećeg pepela
U toku prošle godine, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u termoenergetskim postrojenjima u Srbiji nastalo je 6,2 miliona tona „letećeg pepela od uglja” – to je doslovce termin koji se koristi u klasifikaciji otpada. U proteklih četrdesetak godina samo na deponijama pogona TENT A nastalo je oko 80 miliona tona pepela.
Najbolji način da se pepeo ne razleće sa deponija zapravo jeste da se on koristi kao sirovina u proizvodnji betona, kao što se to radi u svetu. Ali, naši zakoni to ne dozvoljavaju. Prošlog leta, nakon podizanja oblaka sa deponije TENT-a, najavljeno je da će ti propisi biti promenjeni. U EPS-u kažu da se to još nije dogodilo, ali ne pojašnjavaju zašto.
V. Vukasović
objavljeno: 22.12.2014.
.jpg)
