Izvor: Poznati.info, 19.Jan.2013, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivon Jafali Biografija
Ivon Jafali je rođena 14. februara 1974. godine. Poznata je kao autor emisije Još uvek budni sa Ivon, urednik i voditelj emisija Beograde, dobro jutro, Beograde, dobar dan, Između sunca i meseca, kao i po ulogama u filmovima Šišanje i Motel Nana. Po zanimanju je TV voditeljka. Njoj je boja kože obeležila život, pa je autorka emisije Još uvek budni odlučila da to iskoristi kao svoj adut, a kada su je u detinjstvu pitali kakvo joj je to prezime rekla je da njen tata drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << fabriku „jafa“ keksa.
Razne faze
- Imam faze kada sam sebi bleda, kad mi boja kože nije zadovoljavajuća. Naročito zimi. Onda odem u solarijum, a tamo mi bude neprijatno, gledaju me u čudu – ko bi rekao da se iza ovih reči krije Ivon Jafali, voditeljka i autorka emisija “Još uvek budni sa Ivon” na Studiju B, za čiji bi se preplanuli ten mnoge devojke otimale? Boja kože nalik čokoladi njen je adut, a tu su i drugi kvaliteti, neiscrpna energija, šarm i otvorenost s kojom komunicira.
Sve te osobine nastale su kao rezultat jedne velike ljubavi između njenog oca, studenta Žan-Pola iz Zaira, i njene majke Olge, Beograđanke, plavuše sa zelenim očima:
- Moj život obeležili su moja različitost i borba za priznavanje i opstajanje, ali to nije bila agresivna borba. Mama i tata upoznali su se 1968. godine u vreme prve generacije nesvrstanih kada je on zajedno sa svojih šest prijatelja iz Zaira došao ovde da uči srednju školu i studira. Bio je četiri godine stariji od moje mame. Ona je potekla iz prilično stroge porodice, deda je bio vojno lice, protivili su se njenoj vezi. Ali ona je bila uporna i u varijanti ili Žan-Pol ili niko. Ni njegova porodica nije bila oduševljena izborom devojke, oni drukčije gledaju „belog čoveka“ jer im je tokom istorije mnogo zla naneo. Nije im odgovarala plavuša sa zelenim očima.
- Samo velika ljubav kakva je bila njihova mogla je da premosti različitost, neprihvatanje sredine i podrugljive komentare. Venčali su se i vrlo brzo dobili mene. Imala sam tri godine kada je tata krenuo da sačeka mamu s posla i pao je. Doživeo je izliv krvi u mozak, umro je u 29. godini. Ovde je sahranjen. Moja sećanja na njega samo su sa slika, nisam ga upamtila. Njihova ljubav bila je ogromna, planirali su da imaju troje-četvoro dece, ali tragedija je to presekla. Majka mi je veoma hrabra žena, nas dve smo nastavile same kroz život. Kažu da bog uzima najbolje, tata je bio božanstven, često mi kažu da je moja harizma i način na koji se smejem na njega. Bio je veseo, voleo društvo, muziku.
„Jafa“ keks
Život je tekao dalje, u sredini opterećenoj predrasudama u kojoj se jedna hrabra žena borila kroz život sama, s detetom tamne puti i kovrdžave kose:
- U vrtiću su me deca prihvatila kao drukčiju, ne sećam se ožiljaka niti neprijatnosti da neko neće da se druži sa mnom. Bilo je slatko kad su me u osnovnoj školi pitali kakvo je to prezime Jafali. Rekla sam im da moj tata drži fabriku „jafa“ keksa. Problem sam imala s imenom, već sam bila drukčija, pa i ime mi je čudno – Ivon. Dodala sam „a“ na kraju da bih bila ista, tako da sam za drugare iz „Drinke Pavlović“ ostala Ivona. Bile su to slatke male borbe. Imala sam i drugaricu, ćerku tatinog prijatelja Dominika, čija je mama takođe Beograđanka. Igrale smo se u parku u centru grada. Mušku ulogu u mom odrastanju prihvatio je moj deka. Odrastala sam uz puno ljubavi.
- Čak ni s problematičnim grupama koje ne vole različitost nisam imala problema. Mislim da je to zbog moje energije ili pogleda kojim sam ih osvajala, ali i rano sam počela da se bavim javnim poslom, pa me znaju. U sedmoj godini uradila sam emisiju „Ključ za sve brave“, i to je bio način da me ljudi prihvate kroz ono što radim, a ne kroz različitost. Nesvesno sam to što sam drukčija počela da koristim i kao benefit. Kada me je Mika Aleksić kao klinku video na jednoj audiciji kako skakućem kostimirana, rekao je: „Ovo dete mi dovedite u septembru, bez audicije.“ Moj život počeo je da se odvija kroz Mikinu grupu, dogodio se i film u kome sam igrala kad sam bila u sedmom razredu. Volela sam dramsku, igračku sekciju, bila sam vrlo aktivna, tako se desilo da budem pozvana i na Studio B, televiziju u čijem sam formiranju učestvovala.
- Mika Aleksić me je još dok sam bila dete video kao glumicu u mjuziklu, u Pozorištu na Terazijama. To se potvrdilo kada smo radili 25 godina „Kose“ 1993. godine. Imali smo tri predstave u Centru „Sava“, finansije su sprečile dalje nastupe i turneju. Igrala sam Kada. I sad se naježim kad se prisetim momenta kada je Tanja Bošković ušla u garderobu, poljubila mi ruku i rekla:
„Božanstveno, ti si takav talenat za mjuzikl.“ Imam taj tatin južnjački temperament, ali i moja mama je puna energije i vesela.
Ljubav na daljinu
Prvi honorar zaradila je kao klinka, emisijom „Ključ za sve brave“. On joj je ispunio neke sitne želje:
- Bila sam i ostala skromna, a novac koji zaradim mimo Studija B volim da potrošim na ljude, sedeći u restoranu. Evo, i mama i dečko malo me kritikuju zbog toga. Od prvih para htela sam da kupim gumene čizmice, ali mama nije bila za to, tako da sam ih ovih dana pazarila i nadoknadila san iz detinjstva. Rad me je uvek izvlačio iz najrazličitijih iskušenja. Bez obzira na imućnost porodice, insistiralo se na obavezama, na muzičkoj školi, odlascima kod Mike Aleksića.
- Radila sam i sekretarske poslove u jednoj firmi i dobila lep honorar. Uvek me je radovalo kad sam zarađenim novcem mogla da obradujem svoje.
Prvo ozbiljno zaljubljivanje Ivon je doživela u drugom razredu srednje škole. Bila je to, u stvari, ljubav iz osnovne škole koja tad nije mogla da se realizuje jer je dečko bio „mnogo“ stariji od nje, čak četiri godine:
- Upoznali smo se u izviđačima, bio je moj vodnik, a onda je to izraslo u dugogodišnju veoma lepu vezu. Ja sam tip za duge, velike veza. Naravno, dešavale su se i kratke avanture i veze, najiskrenije pričam, ali u dugim vezama zaista sam bila voljena. Imala sam prilično veliku ljubav koja je obeležila moj život i počela da me formira kao mladu i uspešnu ženu. Bili smo i prijatelji i poslovno smo sarađivali, mnogo sam naučila iz tog sedmogodišnjeg iskustva. Prijateljstvo mi je baza i možda preterano polažem na njega. Nisam imala model vezivanja na koji bih se ugledala, nego model moje mame, same, jake žene koja gura kroz život. Nekad sam teška, ako osetim neku vrstu posesivnosti i pritiska, bežim iz takvih odnosa. Nažalost, muškarci su ovde uglavnom takvi. Zato sam našla muškarca na drugom kontinentu koji je poprimio i druga shvatanja, koji se divi mojoj nezavisnosti i podržava me.
- Trebalo je da prođe neko vreme da bi me shvatio na pravi način i prihvatio tu moju liberalnost, ali dobro me je ukapirao. Boja kože ovaj put se neće isprečiti, ali imala sam čudno iskustvo s porodicom jednog dečka. Imali smo božanstvenu vezu, nisam ni znala da je problem bio u različitosti. On se borio za nas, činilo se da ništa nije moglo da nas pokoleba. Ipak, jeste. Njegov tata sada pita: „Gde je Ivon?“
Bar dvoje dece
U najboljim je godinama za ženu, do sada je stekla ime i ugled, postala maskota Studija B. Ipak, nešto krupno tu nedostaje:
- Majčinstvo mi nedostaje da bi celokupna slika bila ostvarena. Moj dečko i ja radićemo na tom planu i naredne godine. Već dugo sebe tako zamišljam i bez obzira na to koliko volim svoj posao napravila bih malo dužu pauzu u kojoj bih se posvetila materinstvu. Radila sam već s mladim svetom i imam dobru potku za majčinstvo. Bitno mi je da vidim sebe kao mamu, dvoje dece bilo bi sasvim u redu. To što moj dečko živi u Americi ne predstavlja prepreku. Mislim da ćemo se mi odlično uklopiti bez obzira na udaljenost. Savršeno funkcionišemo već tri godine, koliko smo zajedno. Tačno je, nezavisna sam, on kaže „žena neuhvatljivog duha“.
- Nisam sigurna da bih uz svu ljubav i poštovanje koje osećam mogla da budem u klasičnoj formi vezivanja u kojoj svaki dan moramo da budemo zajedno. Nisam taj tip. Kad imate 37 godina, naviknete se na svoj ritam, organizaciju svojih obaveza… Imam finu zrelost. Uspela sam da ne budem čest posetilac crvenog tepiha i događaja na kojima se pojavljuju javne ličnosti, a da zaslužim poštovanje starije i mlađe publike i učesnika kulturnog života Beograda. „Statusova“ nagrada za prošlu godinu to mi je potvrdila. Zašto me ljudi vole? Neposredna sam, spremna da ih saslušam, razumem i pomognem, ali to nije foliranje. Nemam lažni osmeh. Imali smo porodične tragedije, nizale su se neke smrti, ali uvek su me te teške situacije dizale, osnaživale. Veoma dobro funkcionišem u tim momentima, ne bih da ih prizivam, ali kad se to desi, umem da zatvorim emocije, da sve racionalizujem i polako guram napred. Jedan astrolog mi je rekao da imam dosta muške energije. Borba je za mene imperativ.
Ivon Jafali
Izvor i foto: story.rs, pulsonline.rs, hellomagazin.rs, novosti.rs
.jpg)
