Izvor: Press, 27.Nov.2010, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bitka za rakiju

Šest vekova kazani u Srbiji peku najkvalitetnija pića na svetu. Preoteli su nam „šljivovicu", ali se ipak ona servira na dvorovima i u predsedničkim palatama
Šta zaista znamo o rakiji, osim da je neštedimice sabijamo niz grlo? Gotovo ništa, mada, da se ne lažemo, nešto više od gore pomenutog i nije potrebno.
Njena svrha i suština, pre i posle svega, jeste da bude popijena, i da se po mogućstvu -uživa u njoj.

Upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tome Bane Nešić, vlasnik čuvenog „Rakia bara" i „templar" tajni naših vrhunskih rakija, pokušava kroz „Malu školu rakije" da nauči ljubitelje ovog veličanstvenog pića, trudeći se da ga vrati na pijedestal koji mu pripada.
- Rakija jeste vrhunsko piće, i jedan od naših najautentičnijih brendova! Zapravo, trebalo bi da bude, ali... Naravno, mislim na prvoklasne rakije, a ne na svaku brlju koja se nudi pod izgovorom „vrhunske" - napominje mladi guru prastarog pića, nudeći nas, kako i dolikuje, da teoriju upotpunimo praksom nazdravljajući božanskom „šljivovicom".
- Pogledajte, besprekorna stara šljivova rakija mora da ima ovu karakterističnu sivo-maslinastu boju pri dnu - veli, gledajući kroz zidove čaše, niz koje se polako slivaju kapljice probuđenog alkoholnog gorostasa.
- I to je jedan od načina da se uverite da li je rakija zaista kvalitetna ili ne, brzina kojom se kapi slivaju niz čašu. Rečju, što sporije, to je rakija kvalitetnija, mada i tu postoje prevare, tačnije, sličan efekat se postiže dodavanjem glicerina, što nije retka pojava, kao ni takozvano „šminkanje" rakije, odnosno dodavanje veštačkih aroma -upozorava predavač.
- Nažalost, čak su i neke od veoma skupih rakija, koje se vode kao odlične, zapravo „našminkane"! Najčešće je to slučaj sa „kajsijom" i „dunjom", mada ni ostale nisu izuzetak - slušamo, probajući dve ponuđene vrste „kajsijevače".
Našminkanu i „iskrenu", kako Nešić voli da krsti najbolje destilate majke prirode.

„Našminkana" zaista pleni punoćom arome, ali „iskrena" osvaja upravo neopterećenošću ljudske gramzivosti - meka je i pitka. Kao odušak za kojim vapite, znajući da negde postoji i čeka na vas...
- Ne tako, ovako - prekoreva nas, pokazujući kako da držimo čašu i toplinom dlana razigramo arome u „šljivovici", kojoj smo se vratili.
- Ona je jedna od rakija koje se piju na sobnoj temperaturi, nehlađene, baš zato da bi disala i dala najbolje od sebe. Dlanom ćete je zagrejati i probuditi sve čarobne mirise koje nosi u sebi - zbori, kao da govori o detetu, o nečemu svetom čemu se valja povinovati i prepustiti. I u pravu je.

Već šest vekova na ovoj balkanskoj zemlji kazani peku jednu od najkvalitetnijih rakija na svetu.
Nažalost, drugi su nas pretekli i preuzeli slavu „šljivovice" za sebe, mada se naše rakije s ponosom serviraju na dvorovima i u predsedničkim palatama.
Sam naziv nastao je od arapske reči „al-rak", iliti znoj, odnosno „voda života", kako je ovo piće pokršteno među narodima.
- Nažalost, neka druga, strana pića uzela su primat nad rakijom, i vremenom smo se otuđili od nje, počevši gotovo da je se stidimo. Na sreću, situacija se bitno menja, i u Srbiji se ponovo uživa u domaćim vrhunskim pićima. Zaista uživa, u zaista vrhunskim pićima, kakvih, garantujem, niko nema - zaključuje Bane Nešić, s neskrivenim ponosom, pobrajajući sva točena i prepečena blaga koje stari kućevni podrumi taje i čuvaju, k'o nekad ikone pred osmanlijskim pokrštavačima: „šljiva", „dunja", „kajsija", „malina", „viljamovka", „medovača", „loza", „travarice"...
Sve ono s čim možemo u svet, terajući svet da već sutra dođe kod nas - na još jednu turu.

Nastavak na Press...