Izvor: B92, 03.Maj.2015, 16:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Visoke carine kočnice za izvoz

Izvoz makedonske konzervisane hrane u 2014. porastao je za 3.000 tona robe, vrednih 3,1 miliona evra, čime je dostignut iznos od rekordnih 51 milion evra.

Industrija konzervisane hrane, uprkos brojnim problemima zbog zakonske regulative, predstavlja najperspektivniju i najbrže rastuću industriju u Makedoniji. Njen izvoz povećava iz godine u godinu i da je u odnosu na 2007. godinu, kada je vrednost izvoza iznosila 26.6 miliona evra je skoro dupliran.

Iako prerađivači >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tvrde da te brojke mogu da budu višestruko uvećane, konzervisanje hrane u Makedoniji se i dalje bori sa pet glavnih kočnica.

Prva i najveća briga je visoka carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda od 50 odsto i potpuno besplatan izvoz. Drugi problem što se na državnom nivou uopšte ne vodi računa o tome koliko je stanovništvu potrebno prerađene hrane, a treći je nelojalna konkurencija.

Otežano angaživanje sezonskih radnika zbog nepovoljne zakonske regulative je četvrti razlog nezadovoljstva prerđivača, a problem je i dogovorna ekonomija koja štiti samo primarne proizvođače, navodi Kapital.

Makedonski industrijalci u sektoru konzervisanja hrane traže od države da godišnje određuje visinu carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda, a da ona zavisi od toga koliko je prethodna godina bila rodna.

Sadašnja carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda od 50 odsto predstavlja veliko opterećenje za prerađivače kada domaća poljoprivreda ima smanjen prinos, kao što je to bio slučaj prošle godine zbog velikih poplava.

"Kako da budem konkurentan ako moji konkurenti u Srbiji, kao članici CEFTA, uvoze sirovine iz Makedonije sa 18 odsto carine, a ja moram da platim carinu od 50 odsto ako uvozim iz Srbije", pita Viktor Petrov iz poznate makedonske prerađivačke firme VIPRO.

U Makedoniji svako može da kupi koliko hoće poljoprivrednih proizvoda i da ih izveze iz zemlje bez opterećenja, ali kada je potrebno da se voće i povrće uvoze onda se naplaćuje velika carina.

U principu, to je u redu ako je proizvodnja voća i povrća daleko iznad prerađivačkih kapaciteta, pošto se na taj načina stimuliše izvoz sirovine, ali se istovremeno i sprečava uvoz jeftine, a nekvalitetne sirovine.

Međutim, kada prinosi zataje, iz bilo kog razloga (elementarne nepogode, preteran izvoz, ...) i kada je prerada prinuđena da izvan zemlje traži potrebne sirovine, onda visoka carina, postavljena da brani proizvođače, predstavlja veliki teret za prerađivače i zato ona, prema mišljenju prerađivača, ne može da ostane fiksna, već mora da prati situaciju na terenu, kažu makedonski prerađivači.

Nastavak na B92...