Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2015, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Supermarketi nisu doneli niže cene

Srbiji "supermarket revolucija" nije donela korist ni potrošačima, ni malim poljoprivrednim proizvođačima, već je pojedinicima obezbedila monopolske pozicije, rečeno je drugog dana poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu" u Subotici.

Kako je predstavljeno, analiza uticaja trgovinske revolucije na cene hrane u Srbiji, u periodu od 2000. do 2012. godine pokazala je značajan rast maloprodajnih cena svih proizvoda.

Za 60 odsto uvećana je maloprodajna cena svinjskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mesa, za 83 odsto jabuka i pilećeg mesa, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka za čak 119 odsto, dok su za to vreme domaći poljoprivredni proizvodi dodatno su izgubili na vrednosti.

Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović kaže da "hipermarket revolucija" u Srbiji primarnim proizvođačima nije donela dostupnost potrošača i tržišta, niti je zbog veće koncentracije hipermerketa na tržištu maloprodaje došlo do smanjenja cena u prehrani.

"Došli smo u situaciju da su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda niže nego u regionu, dok su cene na polici više nego u regionu. Ono što je poseban problem to je malo prisustvo naših proizvoda na policama", rekao je on.

Zbog navedene situacije, Ekonomski institut je predložio Ministarstvu trgovine projekat uspostavljanja sistema praćenja cena poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Goran Tadić, generalni direktor kompanije "Silbo", smatra da je ekspanzija trgovinskih lanaca u Srbiji, između ostalog, dovela i do disproporcije između srpskih cena i cena u regionu.

Kao razlog za takvo stanje Tadić je naveo nerazvijen maloprodajni sistem u Srbiji u smislu zdrave konkurencije.

"Mi se svakako nadamo da će kroz dolaske novih trgovinskih lanaca u Srbiju, posebno možda diskauntera, doći do određene promene u politici cena prehrambenih proizvoda. Ali svakako treba sagledati efekte toga u smislu gde će se u odnosu na tu novonastalu situaciju pozicionirati naš prerađivački sektor, naš agropoljoprivredni kompleks", dodao je Tadić.

Upitan ima li na tržištu Srbije kartelskog dogovaranja i monopola u trgovini, Tadić kaže da u Srbiji nije izražen kartelski nastup trgovinskih lanaca jer ne postoji zdrava konkurencija.

"Ako postoje anomalije u njihovom poslovanju, one su više situacija stanja na tržištu, nepostojanja određene zakonske regulative i suština se svodi na nepostojanje zdrave konkurencije", smatra on.

Vesna Kovač, državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, tvrdi da se cene u Srbiji slobodno formiraju, da ih određuje tržište, te da država ne može da interveniše, jer bi svaka intervencija izazvala kontra efekat.

"Samo trgovački partneri formiraju konkurenciju, a država sa svoje strane treba da kontrolište da ne postoji zloupotreba ili dominantnog položaja ili ostvarih stvari koje su zabranjene zakonom o zaštiti konkurencije", rekla je Kovač i dodala da je Komisija za zaštitu konkurencije ta koja prati zloupotrebu konkurencije.

On je ocenila da postoji prostor za napredak u smislu konkurentnosti zbog toga što je Srbija, kako je rekla, zemlja u fazi umerene konkurencije.

"Svi oni koji planiraju da investiraju u Srbiju, svi trgovački lanci koji planiraju da otvore svoje objekte, mogu da poboljšaju taj stepen konkurencije. I dobrodošli su, naravno", dodala je ona.

Organizator ovog dvodnevnog foruma koji se završava danas u Subotici jeste Ekonomski institut uz podršku Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Bogunović: Imamo atraktivne mere za jačanje konkurentnosti

Poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju su vrlo atraktivne mere za jačanje konkurentnosti njihove proizvodnje, u prvom redu one koje se odnose na obnovu mehanizacije kao i nabavku odgovarajuće opreme, izjavio je danas šef Odseka za programiranje ruralnog razvoja pri Ministarstvu poljoprivrede Aleksandar Bogunović.

Radi ostvarivanja ključnih ciljeva Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, donete prošle godine, resorno ministarstvo je izradilo nacionalne programe kojima je definisan niz mera za povećanje proizvodnje i unapređivanje konkurentnosti, rekao je Bogunović Tanjugu na skupu "Hrana za Evropu - Agroprivreda Srbije u predpristupnom periodu".

Urađen je istovremeno i IPARD program koji se odnosi na finansiranje domaćeg agrara sredstvima EU, namenjen pre svega podršci onih većih, odnosno ekonomski "jačih" poljoprivrednih proizvođača, objasnio je Bogunović.

Glavne mere države za povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača usmerene na investicije u osnovna sredstva za rad u poljoprivrednim gazdinstvima i podeljene su na one za unapređenje prodivodnje mesa, mleka, voća, povrća i ostalih useva.

Kada je reč o IPARD programu, tu su poljoprivrednim proizvođačima na raspolaganju ozbiljna finansijska sredstva, a "povraćaj sredstava može biti i do dva miliona evra ili 75 odsto po određenoj investiciji, u zavisnosti od vrste mere, korisnika i njihove lokacije", napomenuo je Bogunović.

Ta vrsta podrške omogućuje izgradnju objekata u poljoprivredi, njihovo opremanje, nabavku mehanizacije, podizanje protivgradnih mreža u voćarstvu, nabavke staklenika, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

"Specifičnost tog IPARD programa je da omogućuje investiranje i u nabavku traktora, što ranije nije bilo dozvoljeno iz sredstava kojima EU finansira ruralni razvoj", istakao je on i napomnuo da se od ovog programskog ciklusa to prvi put dozvoljava ali uz određene uslove.

Na taj način proizvođači u Srbiji mogu da kupe traktor određene snage, u zavisnosti od veličine gazdinstva, "što je vrlo atraktivna podsticajna mera", rekao je Bogunović i dodao da se tim programom otvara između ostalog i mogućnost investiranja u nove izvore energije na većim farmama.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

OkRadio.rs: Umesto pada cena, supermarket revolucija donela monopole