Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2015, 17:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stručnjaci: Pogrešna odluka o zabrani izgradnje nuklearki u Srbiji

Ove godine trebalo je da prestane da važi Moratorijum na nuklearne elektrane iz 1989. godine, ali je u međuvremenu donet Zakon koji zabranjuje izgradnju nukelarnih elektrana. Tim propisom Srbija je zatvorila vrata proizvodnji nuklearne energije. Stručnjaci tvrde da je takva odluka pogrešna, jer je reč o najčistijoj i najisplativijoj energiji.

Donošenje Moratorijuma, odnosno privremene zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u SFRJ 1989. godine značilo je, ne samo obustavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svih nuklearnih projekata, već i školovanja kadrova u toj oblasti. Dve i po decenije kasnije privremena mera postala je trajna, a jedna od posledica toga je i nedostatak stručnjaka.

"Generalno što se tiče nuklearnih nauka mi smo u priličnom zaostatku, pre svega računajući zemlje sa kojima smo ekonomski u istom rangu. Naučnici ni ne znaju da se mi u Vinči bavimo nuklearnom fizikom", rekao je za RTV nuklearni fizičar Predrag Ujić.

Svetski energetičari svrstali su nuklearnu energiju u jedan od najvažnijih energenata 21. veka. U svetu radi skoro 500 nuklearki, koje čine 16 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Francuska, na primer, 80 odsto energije dobija iz atomskih centara. Zbog takvog trenda, Srbija ne treba da donosi ograničavajuće propise, tvrdi konsultant Svetske banke za naftu i gas Rajko Tomanović.

"Da se danas izvrši orjentisanje ka nuklearnim elektranama ne bi mogli imati nuklearnu elektranu za 10 do 15 godina, a u tom periodu i te kako će se razviti bezbednosni sistem. Zato to pitanje treba držati aktuelnim, a razvijati kadrove", smatra dr Tomanović.

Međutim, pitanje nuklearki uglavnom prevazilazi domet struke, a stav države je jasan - postojećim propisima zabranjena je izgradnja nuklearnih postrojenja i trenutno nema naznaka da će se to promeniti.

"To je, pre svega, odluka koja se donosi i razmatra na vrlo visokom nivou u našoj državi i koja je u nadležnosti onih koji izrađuju energetske polike i strategije energetskog razvoja. Na njima je da procene da li u budućnosti takva jedna odluka može da se donese", smatra Milijana Steljić iz Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (SRPNA) .

U predlogu strategije energetskog razvoja Srbije do 2025. godine predviđeno je okretanje ka obnovljivim izvorima energije, ali ne i nuklearnoj. Ako se uzme u obzir to da većina okolnih zemalja ima atomske centre, postavlja se pitanje koliko je Srbija bezbedna i bez nukelarnih elektrana.

Zbog blizine nuklearki u Bugarskoj i Sloveniji, u slučaju akcidenta u njima, radioaktivno zračenje stiglo bi u Srbiju za 15 minuta. Inače, naša zemlja bila je na korak do projekta o podizanju nuklerake u blizini Bačke Palanke, ali je sve obustavljeno nakon nuklearne katastrofe u Černobilju.

Ako nastavi ovim trendom, Srbija će za koju deceniju potrošiti resurse uglja i postati zavisnik uvoza nafte. Ukoliko do tada dostigne planiranih 27 odsto potrošnje, ali ne i proizvodnje, obnovljivih izvora energije, to će teško održati funkcionisanje privrede, složni su sagovornici RTV-a.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...