Izvor: B92, 25.Apr.2014, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nas navodi da skliznemo u sivo?
Beograd -- Zbog sive ekonomije privreda u Srbiji gubi više od 250 miliona evra godišnje, rečeno je danas u Američkoj privrednoj komori.
Kada bi se siva ekonomija smanjila za samo jedan odsto, stvorili bi se uslovi za otvaranje 1.200 radnih mesta, kažu stručnjaci.
Na konferenciji povodom obeležavanja Svetskog dana intelektualne svojine, 26. aprila, rečeno je da je Srbija napredovala u suzbijanju softverske piraterije, koja je 2000. godine bila zastupljena 99 odsto, u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2011. godini 72 odsto, dok se ove godine očekuje smanjenje za još 5 odsto.
Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi kazao je da je u Evropskoj uniji softverska piraterija zastupljena 35 odsto, ocenivši da bi Srbija stvorila uslove za otvaranje više od 40.000 radnih mesta, ukoliko bi dostigla taj nivo.
Kirbi je kazao da je veliki doprinos svetu i intelektualnoj svojini u smislu inovacija dao Nikola Tesla, "koji nije profitirao za svoje izume, jer intelektualna svojina, koja je omogućila svetu da napreduje, nije bila dovoljno zaštićena".
Kirbi je istakao da Srbija treba da unapredi zaštitu intulektualne svojine, koja je, kako je naveo, važna za razvoj duštva i celog čovečanstva.
"Mnogo radnih mesta zavisi od intelektualne svojine, u Americi više od 75 odsto kompanija se bavi intelektualnom svojinom, odnosno idejama i inovacijama", kazao je ambasador.
Prema njegovim rečima, intelektualna svojina se ne odnosi samo na softver, muziku, filmove, već i na lekove i razne usluge.
"Više od 70 odsto svetske ekonomije zasnovano je na uslugama, koje su ukorenjene u intelektualnoj svojini, a Srbija ukoliko želi da napreduje mora da unapredi tržište usluga", ocenio je Kirbi.
Kirbi je kazao da je veliki doprinos svetu i intelektualnoj svojini u smislu inovacija dao Nikola Tesla, "koji nije profitirao za svoje izume, jer intelektualna svojina, koja je omogućila svetu da napreduje, nije bila dovoljno zaštićena".
Predstavnik Američke privredne komore Dragomir Kojić naveo je da se napredak u oblasti zaštite prava intelektualne svojine u Srbiji očekuje izmenama Zakona o autorskim pravima, specijalizacijom administrativne uprave, formiranjem Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Kojić je istakao da bi trebalo otvoriti i nova odeljenja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i posebne jedinice u okviru Poreske uprave, koje bi kontrolisale legalnost softvera pravnih lica.
Svetski dan intelektualne svojine, obeležava se 26. aprila u oko 180 država, a ovogodišnja tema je "Inovacija povezuje svet".
Rezultati ankete su pokazali i da građani u sivoj zoni, odnosno na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića. Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene.
Više od polovine građana ne odobrava sivu ekonomiju
Više od polovine građana Srbije ne opravdava postojanje sive ekonomije i tri četvrtine smatra da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivoj zoni, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada.
Anketa koju je za potrebe NALED-a i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) uradila agencija Ipsos stratedžik marketing na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika pokazala je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto).
Za 19 odsto građana siva ekonomija je nelegalna prodaja robe, za 15 odsto nezakonito poslovanje, a neplaćanje poreza i obaveza državi 13 odstom, dok svaki šesti anketrani kaže da ne zna šta je to siva ekonomija.
Bojovićeva je rekla da tri četvrtine anketiranih smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni.
"Problematično je to što većina ispitanika ne bi prijavila nelegalno poslovanje, a kao motiv za takav stav može se smatrati to što dve petine građana misli da država ne raspolaže novcem na dobar način, a trećina da to ne radi transparentno", rekla je Bojovićeva.
Ona je dodala da je i pored toga, istraživanje srpovedeno krajem marta, posle vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, pokazalo da 59 odsto građana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije. Anketa je pokazala da građani najviše poverenja imaju u Vladu i policiju, a najmanje u inspekcije i sudove.
Rezultati ankete su pokazali i da građani u sivoj zoni, odnosno na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću. Sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.
Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova jesu niže cene, pokazalo je istraživanje o stavovima građana prema sivoj ekonomiji sprovedeno je u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije koji su NALED i USAID pokrenuli u decembru 2013.
Bojovićeva je rekla da 89 odsto građana Srbije smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika, 83 odsto smatra da smanjuje prihode države, ali i 73 odsto misli da je siva ekonomija načina preživaljavanaj za siromašne.
"Gotovo jedna trećina građana smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život običnih građana", rekla je Bojovićeva.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da siva ekonomija pogubno deluje na politiku države na socijalnom planu, smanjuje poreske prihode i potkopava razvnojnu politiku zemlje i samu sebe pojačava, ali da pozitivni efekat može da ima na smanjenje
nezaposlenosti ukoliko je zastupljena u manjoj meri.
Nikolić je rekao i da će Srbija vrlo brzo dobiti zahtev od EU da u obračunavanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) uvrsti i sivu ekonomiju i da se očekuje da će Srbiji biti priznat uticaj sive ekonomije između 13 i 15 odsto BDP-a.
Zbog sive ekonomije Srbija gubi 250 miliona evra godišnje
Izvor: Beta, 25.Apr.2014
BEOGRAD, 25. aprila 2014. (Beta) - Zbog sive ekonomije privreda u Srbiji gubi više od 250 miliona evra godišnje, a kada bi se ona smanjila za samo jedan odsto, stvorili bi se uslovi za otvaranje 1.200 radnih mesta, rečeno je u petak u Američkoj privrednoj komori...Na konferenciji povodom obeležavanja...
