Izvor: B92, Beta, 02.Apr.2009, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proradila i druga Trajalova fabrika

Beograd -- Otpuštanje 6.000 zaposlenih u državnoj administraciji, veće akcize na gorivo i takse na impulse u mobilnoj telefoniji umesto poreza od šest odsto.

Sa prošlonedeljnih pregovora Misije MMF-a i Vlade Srbije

Vlada Srbije razmatra novi paket mera za uštedu 100 milijardi dinara, među kojima nije dodatni porez od šest odsto na primanja iznad 6.000 dinara. Od te sume neophodnih ušteda, 89 milijardi dinara biće obezbeđeno od uštede državnih rashoda, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a 11 milijardi na prihodnoj strani namaćiće se povećanjem nekih poreza.

Prva mera štednje je odluka da sva ministarstva moraju da za 25 odsto smanje troškove planirane za 2009. godinu, ali ta odluka ne važi za plate, penzije i druga socijalna davanja.

Računica je pokazala da će se od tom uštedom obezbediti 40 milijardi dinara, što je 22 milijarde više nego što je prvobitno bilo dogovoreno sa MMF-om da se uštedi na troškovima ministarstava.

Vlada Srbije nije na sednici razmatrala nove mere štednje kojima bi se budžetski deficit smanjio za 100 milijardi dinara. "Nije bilo reči o merama štednje. Plan koji je predstavljen prilikom objavljivanja dogovora s Međunarodnim monetarnim fondom još je na snazi", kazao je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Druga mera je smanjenje svih plata većih od 40.000 dinara u državnoj administraciji, uključujući i lokalne samouprave, javna preduzeća i javne agencije, što, kako piše Politika, znači da će manju platu, dobijati i predsednik države, premijer, ministri i poslanici.

Ta mera neće važiti za plate zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, vojsci i policiji.

Novac koji se tako uštedi na zaradama u javnim preduzećima biće, posebnom odlukom vlade, uplaćivan u specijalni fond za socijalno ugrožene građane. Za sada se u vladi još prave računice o visini i načinu (da li linearno) smanjenja zarada.

Treća mera odnosiće se na povećanje nekih dažbina, pre svega akciza na benzin za dva dinara po litru i četiri dinara za litar dizela i na taj način u budžet će se do kraja ove godine sliti pet milijardi dinara.

Među narednim merama su uvođenje privremene takse od 10 odsto na potrošene impulse u mobilnoj telefoniji, kao i poseban porez na luksuzne automobile, na luksuzne veće kuće i stanove.

Pored ovih dnevnih operativnih mera koje do kraja ove nedelje treba da budu prosleđene i Međunarodnom monetarnom fondu, u vladi se sprema projekat smanjenja broja zaposlenih u državnoj administraciji na svim nivoima. Ta mera neće biti brzo gotova, ali postoji konsenzus da se broj zaposlenih smanji za 10 odsto.

Prvi efekti smanjenja administracije osetiće se u januaru iduće godine, a do tada vlada će morati da promeni Zakon o radu, kako bi obezbedila osnov za otpuštanje i da formira fond za isplatu otpremnina koji će biti operativan tek kroz budžet za 2010. godinu. Računa se da bi oko 6.000 zaposlenih u državnoj administraciji moglo da ostane bez posla.

U međuvremenu, vlada će doneti odluku da do tada neće biti novog zapošljavanja.

U pojedinim ministarstvima već je doneta odluka da zaposleni koji putuju u inostranstvo na seminare o trošku organizatora duže od dve nedelje, moraju da uzmu neplaćeno odsustvo i da se odreknu dnevnica. A u Ministarstvu ekonomije, kako se saznaje, šest savetnika već je dobilo otkaz.

Prema kredibilnim informacijama, predstavnici MMF-a u Beogradu juče nisu imali primedbe na predložene mere vlade o kojima su informisani.

Marković: Smanjiti broj zaposlenih

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da opštine u Srbiji da neće dobijati pomoć i podršku države ukoliko se ne uključe u program racionalizacije zaposlenih, a najavio je i smanjenje plata u državnoj upravi.

"U lokalnoj samoupravi više neće moći da radi sadašnjih 22 hiljade zaposlenih. Vlada će u ovome istrajati, a predsednici opština i gradonačelnici će morati da se uključe pre ili kasnije. Što kasnije, biće bolnije, jer su sredstva za otpremnine limitirana", rekao je Marković i dodao da će "kasnije biti bolnije, jer para neće biti, a toliki broj ljudi koje su zaposlili neće moći da primi platu od lokalne samouprave".

Program racionalizacije zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave zasnovan je na dobrovoljnoj osnovi i odnosi se na zaposlene koji imaju između pet i 30 godina radnog staža. Program predviđa otpremnine od 550 hiljada dinara po osobi, plus 15 hiljada dinara po godini staža. Za 2009. godinu predviđeno je 1,1 milijardi dinara za oko dve hiljade ljudi. U lokalnim samoupravama zaposleno je oko 22 hiljada, a višak je oko osam hiljada.

Nove mere neinflatorne

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić smatra da nove mere za smanjenje budžetskog deficita za 100 milijardi dinara neće dovesti do porasta inflacije.

"Ražličite alternative se još razmatraju, ali najvažnije je da će dogovora sigurno biti i da će sve mere koje se donose biti neinflatorne", kazao je on i izrazio uverenje da će dogovor oko mera biti postignut najkasnije do kraja iduće sedmice i da nije došlo u pitanje to da li je Srbiji potreban program sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Inflatorni pritisak od eventualnog povećanja akciza na gorivo, kao jedna od mera Vlade, naveo je, biće značajno smanjen zbog smanjenja domaće potrošnje i tražnje.

"Godišnja inflacija je trenutno na nivou od 10,7 odsto, a očekuje se će inflacija merena potrošačkim cenama u martu biti smanjena i nastavak trenda smanjenja inflacije", kazao je Jelašić. Dodao je da bi inflacija na kraju godine trebalo da bude do 10 odsto.

Guverner je naglasio i da je povećanje poreza na dodatnu vrednost, kao i u prethodnom programu sa MMF-om, predviđeno samo kao krajnja mera u slučaju da mere na kojima se sada radi ne daju rezultate.

Ljajić: Manje plate i veće akcize

Vlada razmatra da smanji plate u državnoj administraciji i poveća akcize da bi obezbedila uštedu u budžetu, najavio je ministar Rasim Ljajić i dodao da se u Vladi još vode konsultacije i da na strani rashoda države postoje mogućnosti za znatne uštede.

"Cilj je da se teret krize ne raspoređuje tako da oni u privredi i službenici državne administracije, koji imaju veća primanaja, snose jednak teret kao i oni najsiromašniji", rekao je Ljajić.

On je naveo da će manji deo iznosa deficita, 11 milijardi, biti obezbeđen kroz poreze i akcize na gorivo i telefonske impulse, s tim što bi pet milijardi bilo obezbeđeno putem poreza, a tri milijarde dinara kroz akcize. Tome bi se pridodalo, prema rečima Ljajića, i tri milijarde dinara od poreza na imovinu, na stanove, vile i druge vrste luksuza.

Uštede ministarstava bi donele preostalih 89 milijardi dinara, istakao je Ljajić i predočio plan da svako ministarstvo smanji svoje rashode za četvrtinu. Tako bi, prema Ljajićevoj oceni, Vlada postigla da se teret krize ne svali samo na najsiromašnije, nego da veći deo tog tereta snosi državna administracija.
Pogledaj vesti o: Kruševac

Nastavak na B92...

Capital.ba: Proradila i druga Trajalova fabrika