Izvor: B92, 04.Maj.2015, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog EI - slamka za spas
Rukovodstvo EI holding korporacije koja se nalazi na spisku za stečaj uputilo je predlog državnim organima da se umesto provatizacije formira industrijska zona.
Predlog EI holding korporacije i 21 El preduzeća, je da industrijskom zonom upravlja novo privredno društvo u vlasništvu Republike Srbije.
Inicijativa je "obnarodovana" nakon što je Agencija za privatizaciju, u februara ove godine, objavila spisak 188 firmi koje bi trebalo da idu u stečaj jer za njih nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bilo zainteresovanih kupaca. Na tom spisku ne nalazi se samo jedno zavisno preduzeće EI - Elmag, koji se bavi distribucijom električne energije.
U Elektronskoj industriji danas postoji EI holding i 22 preduzeća sa ukupno 70 radnika. Od svih tih zavisnih preduzeća samo je sedam "živo", dok sva ostala nemaju ni imovinu ni zaposlene, tako da bi trebalo da idu u stečaj. A pre nekoliko decenija Elektronska industrija imala je oko 20.000 zaposlenih i tržište koje je uveliko nadilazilo potrebe bivše Jugoslavije.
“Privatizacija Elektronske industrije nikome ne bi koristila, te smo pokrenuli inicijativu da EI bude izuzeta iz tog procesa. Prema našem konceptu, trebalo bi formirati novo privredno društvo na koje bi se prebacila celokupna imovina EI Elmaga i delova holding korporacije, i to novootvoreno preduzeće upravljalo bi industrijskom zonom”, kaže Aleksandar Popović, direktor EI holdinga.
Vlasnik ovog privrednog društva bila bi Republika Srbija kroz konverziju dugovanja preduzeća EI ka državi u svojinu, a upravljačka prava trebalo bi prebaciti na grad Niš.
On precizira da EI ima pravo korišćenja zemljišta, vodovodno-kanalizacionu infrastrukturu, preduzeće za distribuciju električne energije i gasnu distributivnu mrežu. EI Elmag ima licencu za distribuciju električne energije u celoj Srbiji, a EI korporacija licencu za distribuciju gasa. U toku je prikupljanje dozvola za izgradnju gasovoda, koji bi uz podršku Jugorosgasa trebalo da bude završen do jeseni.
Formiranje Naučno-tehnološkog parka u krugu EI je, za razliku od našeg koncepta, bila lažna i megalomanska ideja, koju su smislili neki prethodni rukovodioci EI kako bi dobijali subvencije od države. Očigledno je da Naučno-tehnološki park od 50.000 kvadratnih metara nije potreban ni celoj Zapadnoj Evropi, a kamoli Srbiji. Osim toga, ovako osmišljen park trebalo bi da bude mesto gde se sastaju privreda i nauka, odnosno gde se pišu naučni radovi koji se primenjuju u privredi, a to je kod nas prilično nerealno - objašnjava Aleksandar Popović, direktor EI holdinga.
Ovakve prednosti povećale bi kako atraktivnost industrijske zone, nepokretnosti, kao i firmi koje su u različitim fazama stečajnog postupka.
“Izuzimanje EI iz privatizacije je moguće i to se već se događalo u Srbiji. Podsetiću da je proces privatizacije prekinut u 80 firmi, među kojima su banje, firme pod ingerencijom Srbijagasa, firme koje bi trebalo da budu vraćene lokalnim samoupravama. Tražimo da EI bude 81. preduzeće na tom spisku”, objašnjava Popović.
Dovoljno je da se privatizacija EI holdinga, Elmaga i ostalih, obustavi na tri do šest meseci, kako bi se videlo da li je moguće uspešno realizovati ovaj koncept, a posle, ukoliko treba, neka idu u stečaj. Prema nezvaničnim informacijama, naš koncept je na razmatranju u Fondu za razvoj, a pravnici u Ministarstvu privrede, kojem je takođe dostavljen, izjasnili su se pozitivno. Ali, konačnu odluku će doneti Vlada - ističe on.
Kako kaže, EI je "specifičan slučaj po mnogo čemu". Za razliku od drugih firmi u restrukturiranju, EI i nakon višegodišnje stihijske privatizacije, te "mnogo prokockanih šansi", i dalje ima veću imovinu od dugovanja. Konstatuje, takođe, da je imovinu EI teško proceniti jer "ima dosta neraščišćenih imovinskih odnosa i različitog procenta učešća EI u vlasništvu zavisnih preduzeća".
On dodaje da su od 1. juna 2013. godine subvencije Fonda za razvoj prekinute, a da EI redovno i iz sopstvenih sredstava isplaćuje plate, poreze i doprinose. "Elektronskoj industriji preti stečaj zbog državnih subvencija, koje su se samo tako zvale, a zapravo su predstavljale kredite za tekuću likvidnost. U poslednjih deset godina ti krediti bili su i nepovoljni i neobezbeđeni", tvrdi Popović.
.jpg)
