Izvor: Politika, 26.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paučina u „Prokopu”

Radovi na železničkoj stanici „Beograd-centar” i izgradnja poslovno-komercijalnog centra kasne zato što ugovor između „Železnica Srbije” i „Energoprojekta” još čeka saglasnost republičke vlade

Izgledalo je gotovo sasvim izvesno da će ovog leta mašine zabrujati na gradilištu buduće beogradske železničke stanice u Prokopu. Ali, početak radova je i dalje pod znakom pitanja, jer ugovoru koji su 24. marta potpisale „Železnice Srbije” i „Energoprojekt” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedostaje saglasnost Vlade Srbije. Pod uslovom da vlada bude formirana tokom narednih mesec-dva, gradnja bi mogla da počne tek na jesen.

Izbor suinvestitora, sačinjavanje projekta komercijalno-poslovnog centra i sve ono što prethodi izlasku neimara na gradilište – zamrznuto je. „Energoprojekt”, kao glavni finansijer projekta vrednog oko 230 miliona evra, obazrivo čeka, budući da su ovu investiciju u protekle tri decenije pratile brojne nevolje.

– Pravosnažan ugovor je osnova za početak bilo kakvih radova, pa i za angažovanje projektanata. Prirodno je da se kao investitori osiguramo, jer su svakakvi obrti mogući – kaže Miodrag Zečević, direktor marketinga „Energoprojekta”.

Prema sporazumu o kompletnom završetku železničke stanice „Beograd centar” i izgradnji pratećeg poslovno-komercijalnog centra na njenoj ploči, radovi treba da počnu 60 dana nakon što se sa tim ugovorom saglasi republička vlada. Doduše, „Energoprojekt” je od početka angažovan na izgradnji koloseka, u roku od sedam dana posle dobijanja saglasnosti ministara mogao bi da nastavi postavljanje petog, šestog, sedmog i osmog koloseka, za koje je Saobraćajni institut CIP uradio projektnu dokumentaciju.

Tokom prvih 12-14 meseci, kako piše u ugovoru,treba da bude završena ploča koja natkriva stanični kompleks, dok će za opremanje stanice i njeno puštanje u saobraćaj biti neophodna još jedna godina.

„Energoprojekt”, kao finansijer, ima obavezu da izgradi železničku stanicu i 25.000 metara kvadratnih ispod ploče, sa šest perona i deset koloseka. Taj prostor bi, naravno, pripao „Železnicama”, s tim što bi graditelj u tom delu dobio 10.000 kvadrata. U železničku infrastrukturu bi trebalo da bude uloženo oko 80 miliona evra.

Dogovoreno jeda prateći komercijalni centar od 128.000 kvadrata, u koji „Energoprojekt” treba da uloži oko 150 miliona evra, bude završen zadve i po godine od dobijanja odobrenja za gradnju. „Železnicama”, koje su najavile mogućnost da se jednim delom uključe u sufinansiranje projekta, trebalo bi da pripadne 2.200 kvadrata.

I Direkcija za građevinsko zemljište, zbog koje su se, između ostalog, svojevremeno spotakli pregovori sa prvoplasiranim na tenderu – mađarskim „Trigranitom”, izašla je na neki način u susret ovom višedecenijskom projektu. Ona je pristala da sa 16 miliona evra finansira izgradnju prilaznih ulica sa Bulevara kralja Aleksandra i autoputem.

Novac, takođe, zbog koga su u nekoliko navrata prekidani radovi, ovog puta ne bi trebalo da bude problem. Vladan Pirivatrić, generalni direktor „Energoprojekta”, pri potpisivanju ugovora je rekao da ta kompanija može odmah da aktivira svoja sredstva, a ima i podršku banaka.Inače, dobili su više ponuda za kupovinu poslovnog i komercijalnog prostora, odnosno sufinansiranje izgradnje. Najozbiljnije su stigle od španske„Riofise” i grčkog „Bluhausa”.

Izgradnja „Prokopa” je počela 1977. godine. Zbog nedostatka novca prekinuta je osamdesetih godina. Devedesetih je nastavljena, ali zbog istog razloga je prekinuta 2000. godine, da bi „Železnice” tek 2005. godine raspisale tender za graditelja. Pobedio je „Trigranit”, sa kojim su pregovori prekinuti jer je, između ostalog, tražio da mu se ustupi pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, to jest u Savskom amfiteatru. U jednom trenutku, dok je mađarska kompanija ispostavljala listu zahteva, od gradskih čelnika se čulo da „Prokop” nije prioritet i da je glavnoj železničkoj stanici mesto u Novom Beogradu, ali su te tvrdnje ubrzo povukli.

I kada su grad i Republika napokon pronašli zajednički interes u ovoj investiciji i uskladili ga s novim investitorom, napravivši priličan pomak u odnosu na pregovore sa „Trigranitom”, radove je ovoga puta zaustavila administrativna procedura, odnosno vakuum koji je nastao raspisivanjem izbora.

M. Avakumović - M. Lakić

[objavljeno: 27/06/2008.]

Nastavak na Politika...