Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Feb.2013, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Patrone: EBRD ulaže u Srbiju 300 miliona evra

BEOGRAD -

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložiće ove godine u Srbiju 300 miliona evra kroz dvadesetak projekata, izjavio je direktor te međunarodne finansijske institucije za Srbiju Mateo Patrone, ističući da je veoma zadovoljan načinom na koji se sredstva EBRD koriste u Srbiji.

Patrone je, u intervjuu Tanjugu, naglasio da će najveći deo sredstava biti uložen u transportnu i lokalnu infrastrukturu, poljoprivredu, prerađivački sektor i građevinarstvo, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će otprilike polovina sredstava biti usmerena ka javnom, a polovina ka privatnom sektoru.

"Kada govorimo o broju finansiranih projekata, više od tri četvrtine biće u privatnom sektoru, jer su tamo zajmovi obično manji", precizirao je on.

Patrone je najavio da će trend u narednim godinama biti da sve veći deo sredstava ide u privatni sektor, a kada se pogleda dosadašnji portfolio EBRD u Srbiji, krediti su uglavnom bili namenjeni javnom sektoru i za to su, kako je naveo, postojali dobri razlozi.

"Međutim, već prošle godine veći deo sredstava EBRD otišao je privatnom sektoru - oko 58 odsto investicija", precizirao je on.

Strateški plan

Prema strateškom planu EBRD za region centralne i jugoistočne Evrope, u naredne dve godine biće uloženo 2,5 do tri milijarde evra, a Srbija će dobiti oko četvrtine tih sredstava, naveo je Patrone.

On je precizirao da u jugoistočnoj Evropi najviše investicija te banke odlazi u Rumuniju, a Srbija je na drugom mestu sa neznatno nižim nivoom ulaganja.

Izražavajući zadovoljstvo načinom na koji se sredstva EBRD koriste u Srbiji, on je kao primer naveo saradnju sa privatnim sektorom i partnerstvo uspostavljeno sa brojnim kompanijama, kao što su Viktorija grupa, MK grupa, Beohemija, Forma ideale i druge.

"Što se tiče javnog sektora, nije uobičajeno da EBRD toliko investira u javni sektor neke zemlje, ali za to postoji dobar razlog - prepoznali smo potrebe Srbije da razvija infrastrukturu, kao neophodan preduslov za unapređenje poslovnog okruženja, i nije tajna da bismo i mi i vlada voleli da vidimo bržu realizaciju projekata koje finansiramo u toj oblasti", naveo je Patrone.

Prema njegovim rečima, to bi podrazumevalo brže sprovođenje tenderskih procedura i bržu reorganizaciju javnih preduzeća kojima EBRD daje sredstva.

Upitan o kaznenim penalima koje su platile Železnice Srbije, Patrone je istakao da nije bilo pravog problema u saradnji sa tim preduzećem, već da je sprovođenje finansiranih projekata trajalo duže nego što je trebalo, što su ljudi u Železnicama i prepoznali i preduzeli mere da se to ubrza, "što mi u potpunosti podržavamo“.

Čelnik EBRD-a u Srbiji rekao je i da je inicijativa Vlade Srbije za podršku malim i srednjim preduzećima veoma pohvalna i da bi ta institucija u njemu veoma rado učestvovala, o čemu je već počela razgovore sa vladinim zvaničnicima.

Najbolji način za saradnju

"Tražimo najbolji način za saradnju koja bi donela korist malim i srednjim preduzećima, koje svi prepoznaju kao osnovu za razvoj preduzetništva i poslovnog okruženja u zemlji", rekao je Patrone.

On je napomenuo da je EBRD aktivna u finansiranju brojnih malih i srednjih preduzeća u regionu, kroz razne programe finansiranja koji se zasnivaju na učešću u kapitalu.

Pre sedam godina, EBRD je oformila program za razvoj lokalnih kompanija (LEF), a odnedavno povećava i obim aktivnosti LEF investicija u saradnji sa EIB-om, Evropskom unijom, kao i drugim međunarodnim finansijskim organizacijama.

EBRD je, takođe, u procesu formiranja fonda za ulaganje u mala i srednja preduzeća (ENEF) koji će specifično biti usmeren na mala i srednja preduzeća na zapadnom Balkanu, što se u potpunosti poklapa sa vladinim ciljevima za finansiranje tog sektora, rekao je on.

Govoreći o prognozama EBRD za Srbiju u ovoj godini, Patrone je naglasio da se očekuje rast nešto veći od dva odsto (2,1), što je više nego u drugim zemljama regiona, a taj rast trebalo bi da bude zasnovan na povećanju izvoza, delom u automobilskoj industriji, a delom u poljoprivredi, za koju je 2012. bila veoma loša godina zbog suše.

On je istakao da je srpska privreda veoma raznovrsna i da postoji veliki broj sektora koji bi mogli da budu pokretači ekonomskog rasta zemlje.

Strateško pozicioniranje

"Treba imati u vidu da je Srbija strateški pozicionirana u srcu jugoistočne Evrope, blizu je EU, ima veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama u regionu i sa Rusijom, koja je značajno izvozno tržište, tako da, posmatrano sa stanovišta međunarodnih kompanija, ako želite da osnujete sedište vašeg poslovanja za neki specifičan sektor, Srbija je dobra lokacija za to ", naveo je Patrone.

Kao perspektivne sektore, on je izdvojio automobilsku industriju, zatim energetiku, posebno oblast obnovljivih izvora - hidro potencijale, energiju vetra, i dodao da je nedavno usvajanje novog tarifnog sistema u toj oblasti korak u dobrom pravcu.

"Tu je i poljoprivreda, i to čitav lanac - od primarne proizvodnje, preko prerade hrane do maloprodaje, koja predstavlja takođe strateški resurs zemlje, i EBRD prati taj sektor sa velikom pažnjom", rekao je Patrone.

Postoje i drugi sektori koji nisu dovoljno iskorišćeni, kao što je recimo turizam, a i sve što je povezano sa ekonomijom znanja još nije dostiglo svoj puni potencijal, zaključio je prvi čovek EBRD-a za Srbiju.

Patrone je napomenuo i da je EBRD vodio pregovore sa kompanijom Monsanto "sa ciljem da se farmerima obezbedi novi oblik finansiranja, kako bi se olakšao njihov položaj, ali smo na kraju zaključili da nije moguće naći finansijski model koji bi zadovoljio obe strane, zbog čega smo odlučili da pregovore obustavimo, i tako će ostati u doglednoj budućnosti".

Prema njegovim rečima, EBRD vidi mnogo potencijala u sektoru poljoprivrede i zbog toga stalno traga za inovativnim načinima da finansira privatni sektor u toj oblasti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Capital.ba: EBRD ulaže u Srbiju 300 miliona evra