Izvor: B92, 06.Feb.2016, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 2009. nije izdvojeno zakonskih 5% za ratare
Beograd -- Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini.
Prema toj uredbi će umesto dosadašnjih 12.000 dinara po hektaru, poljoprivrednici od sada moći da računaju na 4.000 dinara.
Stručnjaci procenjuju da će takva odluka značajno opteretiti ratarsku proizvodnju.
Od njive do trpeze dugačak je put. Međutim, od sada bi mogao da bude još duži. Dosadašnjih blizu 100 evra, od čega polovina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za biljnu proizvodnju i polovina za đubrivo i gorivo, biće trostruko manje. Ivan Popovic iz sela Zablace kod Čačka, kaže da njegovo domaćinstvo obrađuje 12 hektara zemlje i da su sve povrtarske kulture. Kažu da mora da "svaštari" da bi ostvarili nekakvu zaradu.
“Bolje da su te pare rekli da nemaju ili da su uložili u protivgradnu zaštitu, ionako nam je očajna. Da su rekli ove godine nemamo sredstava da vam damo, kao što smo prvo obećali. Imali smo pre neku godinu poplavu, potom grad veliki, prošle godine krompirov moljac, sad ove subvencije su umanjene tako da to je baš atak na nas poljoprivrednike”, kaže Ivan Popović iz Zablaće kod Čačka.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić kaže da je tačno da je budžet za poljoprivredu konzervativan, ali ističe da je Vlada u poslednje dve godine vratila dugove u visini od 14 milijardi poljoprivrednim proizvođačima.
“Uvek ima nezadovoljni budžetom, ove godine to su nažalost ratari. Ja bih spomenuo ovde želju Vlade da pojačamo investicije. U tom smislu čak smo i subvencionisane kredite učinili još povoljnijim, kamatna stopa je po našem predlogu smanjena sa šest na tri procenta, bez devizne klauzule”, kaže Zoran Rajić iz Ministarstva poljoprivrede.
Međutim, profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić navodi da od 2009. godine državni budžet nijednom nije rezervisao 5 odsto za poljoprivredu, kako predviđa Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
“Takvo smanjenje je u potpunoj suprotnosti sa svim zemljama koje su se pridruživale Evropskoj uniji. Jer one su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji povećavale agrarni budžet, da bi poboljšale konkuretnost sopstvene poljoprivrede i smanjile regionalne razlike u pogledu nejednakog ruralnog razvoja”, kaže Ševarlić
U Srbiji je za prvih deset godina tranzicije nestala petina porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
.jpg)
