Izvor: TvojPortal.com, 14.Okt.2011, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEDELJA NOBELA -ekonomija
NOBELOVU NAGRADU ZA EKONOMIJU DOBILI AMERIKANCI TOMAS SADŽENTZ I KRISTOFER SIMS
Laureati Nobelove nagrade za eKnomiju za 2011.g.postali su Amerikanci Tomas Sadžent i Kristofer Sims.Nagrada je dodeljena za empirjska istarživanja u oblasti uzročn-posledičnih veza u makroekenomiji
Šezdesetosmnogodišnji Tomas Sardžent sa Njujorškog univerziteta , kako saopštava Nobelov komnitet u obrazloženju odluke , pokazao je na koji način struktuirana makroekonomometrika može biri >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << iskorišćena za analizu permanentnih izmena u ekonomskoj politici.Sardžent je posebno analizirao iskustvo država u posleratnom periodu u kontrolisanju inflacije.
Sa svoje strane, takođe šezedesetosmogidšnjak , Kristofer Sims sa Prinstonskog univerziteta dobio je nagradu za razradu metoda kojim se ocecnjuje kako na eknomiju utiču privremeni faktori uključujući i ekonomsku politiku država.
Tako na primer, Simsva istražicanja su pokazala da povećanje procentne sdtop ne dovodi do brzog sniženja inflacije , ali to trajno negativno utiče na ekonomski rast.
Zanimljivo je da su Sardžent i Sims istraživanja sprovodili nezavisno jedan od drugog, ali im se tematika istraživanja u mnogome poklopila. „Bez obzira na to što su ova dva naučnika sprovodili svoja istraživanja nezavinso jedan od drugog, njihovi pogledi na ekomiju su se međusbno dopunjavali.Sada ti metodi koje su razradili Sradžent i Sims su nezamneljivi isntrumenti makrokeonomske analize“ rečeno je na konferenciji za mediji u Nobelovom komitetu prilikom saopštavanja odluke o nagradi . Radovi za koje im je dodeljena Nobvelova nagrada objavljeni su još 70-ih i 80-godina prošlog veka.Sada se oni široko prizanti u naučnim krugovima , a njihove metode mnoge vlde uveliko primenjuju u definisanju ekonomske politike svojih države.
Da podsetimo, prošle godine Nobelovu nagradu su dobila trojica ekonomista, klasika ekonomskog ustrojstva 90,-ih godina minulog veka. Piter Dajmond sa Masačusetsa, Dejl Mortensen sa Severno-Zapadnog univerziteta ( Ilionis ) i Krisrofer Pisarides sa LSE ( London ) –autori su modela DMP ( Diamond, Mortensen, Pissarides) koja se primenjuje u celom svetu za izučavanje problema nezaposlenosti i socijalne politike.
Nagradu za ekonomiju, takođe da podsetimo,za razliku od drugih Nobelovih nagrada ,uvela je tek 1968.Državna banka Švedske koja svake godine nagrađenima prebroji 10 miliona švedskih kruna ( 1,44$).
U prvim komentarima eknomskih stručnjaka koje prenose svetske agencije ističe se da se odluka Nobelovog komiteta ne bi mogla smatrati neočekovanom.Kristifor Sradžent i Kristofer Sims bili su favoriti za Nobela mnogih eknomskih eksperata još od pre 3-4 godine.Opšte je mišljenje najkompentetnijih svetskih ekonomista da je za svaku pohvali bazični princip koji primenjuje Nobelov komitet dajući prioritet fundmantalnim istraživanmjima koja imaju određen odnos prema onome što proističe iz makroeknomskih kretanja na celoj planeti .Stoga se pozdravlja ovogodišnja dodela Nobela za ekonomiju dvojici makroekonomista koji su dali ogroman diprinos analizi uzroka i posledica makroekonmske poltike kojiu vode vlade u pjedniim državama. Ima mišljenja i da ova istraživanja mogu doprineti bržem isalsku iz svetske ekonomske krize. Tako nisu retki komentarti na Internetu objavljerni odmah posle saopštenja odluke o lauretaima ( ponedeljak, 10. oktobra u 13 sati po srednjevropskom vremenu ) da modeli i tehnika koju su ovogodišnji nobelovci uradili može delotvorno da se iskoristi u analizi posledica ekonmske politike koja se danas vodi u svetu.Kada centalne banke po celom svetu , kao Federalne rezerve na primer (SAD) ,razmišljaju šta će biti,siutra,oni promene neku stopu procenta opirući se na analizu do koje su došli pomoću tehnike razvoja novopečenog nobelovca Simsa.
B.Rakočević
ekonomijaNobelova nagrada
.jpg)
