Izvor: B92, 21.Jun.2013, 13:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NBS: Nije dinar jedini koji slabi

Beograd -- Slabljenje domaće valute sa kraja maja nije samo karakteristika, niti osobenost Srbije, objavila je Narodna banka Srbije.

Slabljenje valuta prisutno je u gotovo svim zemljama u regionu koje sprovode režim rukovođeno fluktuirajućeg kursa, pri čemu se očekuje da se ovaj trend ispolji u gotovo svim zemljama takozvanog rastućeg tržišta.

U poslednjih mesec dana, tačnije 20. juna u odnosu na 20. maj, dinar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je oslabio za 2,9 odsto mađarska forinta za 2,4 odsto, poljski zlot za 2,8 odsto, rumunski lej za 4,1 odsto, turska lira za 6,3 odsto.

U istom periodu, od zemalja u regionu sa istim režimom deviznog kursa, ojačala je samo češka kruna i to za 1,2 odsto.

Dinar je danas oslabio prema evru i to za 0,4 odsto ili 40 para, uz intervenciju centralne banke od 30 miliona evra na deviznom tržištu, tako da zvanični srednji kurs iznosi 114,4434 dinara za jedan evro.

NBS je juče prodala 30 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Od početka godine NBS je prodala ukupno 255 miliona evra i kupila 90 miliona evra da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

U istom periodu, slično reakciji NBS, i druge centralne banke su intervenisale na deviznom tržištu kako bi ublažile deprecijaciske pritiske, te ni po tom osnovu NBS nije izolovan slučaj, niti se ponašala različito od prakse drugih centralnih banaka, na primer, centralne banke Turske ili Poljske.

Slabljenje valuta zemalja regiona, kao i rastućih tržišta inicirano je očekivanjima da će FED od septembra započeti sa postepenim smanjenjem obima kupovine hartija od vrednosti i po tom osnovu smanjiti iznose dodatnog ubrizgavanja likvidnosti.

Na to su međunarodni investitori reagovali smanjenjem ulaganja u imovinu u lokalnim valutama, povlačenjem iz domaćih valuta i povećanom tražnjom za devizama, što je generisalo deprecijaciske pritiske na lokalne valute.

Prisutni globalni faktori dodatno su intenzivirani specifičnostima svake zemlje - kod nekih zemalja, kao što su Srbija ili Turska, inicijalni pritisci na slabljenje domaće valute dodatno su intenzivirani ekonomskim i političkim specifičnostima pojedinih zemalja.

U slučaju Srbije dodatni pritisci na dinar potiču po osnovu zabrinutosti domaće i međunarodne javnosti povodom stanja javnih finansija i njihove dugoročne održivosti, dok je slabljenje turske valute intenzivirano aktuelnim previranjima i dešavanjima u toj zemlji.

Pored očekivanih mera FED-a, očekuje se da će usporeni oporavak svetske privrede dodatno delovati u pravcu slabljenja valuta zemalja takozvanih rastućih tržišta koji su značajni izvoznici primarnih proizvoda (pre svih, zemlje Latinske Amerike) usled smanjene tražnje i nižih cena njihovih glavnih izvoznih proizvoda.

Dodatni deprecijaciski pritisci prisutni su i nakon saopštenja FED-a sredinom nedelje i gotovo nedvosmislene najave da će umanjiti obime kupovine hartija od vrednosti i potpuno okončati takozvano kvantitativno labavljenje u toku sledeće godine.

Narednog dana od obraćanja javnosti zvaničnika FED-a, gotovo sve valute u regionu su izgubile još po 0,3 odsto svoje vrednosti.

Uticaj mera FED-a, pored prisutnih deprecijaciskih pritisaka, očekuje se i u pogledu rasta dugoročnih kamatnih stopa i viših prinosa na obveznice kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u razvoju, srazmerno percepciji preuzetog rizika od strane investitora.

Usled integrisanosti naše privrede u svetske finansijske tokove i njene relativno visoke osetljivosti zbog još uvek dovoljno nerazvijenog i plitkog domaćeg tržišta, relativno mali iznosi povećane tražnje (ponude) za devizama izazivaju snažne deprecijacijske (aprecijaciske) pritiske.

U takvim okolnostima, a u uslovima krhkog ekonomskog oporavka i neizvesnosti koja se odnosi na mere ekonomske politike koje je nužno preduzeti kako bi se nivo deficita i javnog duga učinio dugoročno održivim, povećana nervoza i smanjeni apetit investitora za preuzimanje rizika ulaganjem u dinarske instrumente izazvali su povlačenje iz dinara i deprecijaciske pritiske.

Da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije i obezbedila nesmetano funkconisanje deviznog tržišta NBS je u prethodnom delu godine intervenisala i na strani kupovine i na strani prodaje deviza, ali bez namere da utiče na trend kursa ili da brani neki zacrtani nivo kursa.

U narednom kratkoročnom periodu, stabilizacija na deviznom tržištu obezbediće se otklanjanjem neizvesnosti u vezi sa budućom ekonomskom politikom, koja podrazumeva kredibilan program fiskalne konsolidacije i dosledno sprovođenje neophodnih reformi u javnom sektoru, a koji bi rezultirao značajno unapređenim privrednim ambijentom i atraktivnim za priliv stranog kapitala, bilo u formi stranih direktnih investicija ili u formi portfolio investicija.

Kako je objavila NBS, u dugom roku, stabilizacija na deviznom tržištu bi trebalo da se obezbedi promovisanjem rasta privrede baziranom na neto izvozu, koji bi trebalo da doprinese prilagođavanju deficita tekućeg računa dugoročno održivom nivou.

Nastavak na B92...

Akter: Slabljenje domaće valute nije izuzetak