Izvor: B92, 24.Mar.2012, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Minimalac sanja 300.000 radnika

Beograd -- Procene poslodavaca kažu da najnižu zaradu u Srbiji prima oko 142.000 radnika, a njihov broj iz meseca u mesec uvećava za oko 8.000 ljudi.

Iako ta primanja ne pokrivaju ni minimalnu potrošačku korpu, u Srbiji je najmanje 300.000 ljudi kojima je i ova cifra nedostižna.

Prvi među njima su radnici koji na kraju meseca ne primaju - ni dinara. Zvanična statistika kaže da je u takvoj situaciji najmanje 55.031 građanin naše zemlje. Manje od 15.000 dinara prima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najmanje 38.829 zaposlenih.

Najmanja zagarantovana zarada u Srbiji će od aprila biti 20.010 dinara, oko 2.250 dinara veća nego do sada. Iako su prvi put kod usvajanja nove minimalne cene rada u Srbiji prevaziđena očekivanja i sindikata, ovo provećanje teško da će popraviti standard najmanje plaćenih građana.

"Naši poslednji podaci, s kraja prošle godine, pokazuju da oko 157.000 radnika prima platu manju ili oko „minimalca. Ni dinar ne dobija 55.000 građana, još 38.000 manje od 15.000 dinara, a 48.000 dobija do 20.000 dinara. Ovoj grupi valja pripojiti i armiju ljudi koja ima neki dodatni posao, a za koji prima manje od minimalca " , kaže Ljuban Žigmund, ekonomista Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Inače, sa zaradama je najgora situacija u prerađivačkoj industriji, jer tamo čak 20.000 radnika zvanično ne prima ništa. Među njima je najteže tekstilcima i zaposlenima u drvnoj industriji. Ni 8.000 građevinara ne prima ništa. Te grane su zastupljene i među onima koji primaju nešto, ali manje od zagarantovane zarade. Niža primanja su i u nekim granama metalske industrije.

Proizvođači tektilnih artikala u Srbiji zarađuju u proseku 22.702 dinara, što je nepunih 60 odsto republičkog proseka za prerađivačku industriju. Koju hiljadu više, pokazuje statistika, primaju proizvođači garderobe.

"Problem je, međutim, i redovnost u isplati ličnih dohodaka zbog prezaduženosti preduzetnika kada su davanja državi po sredi” , objašnjava Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila PKS. Dugovanja su enormna i ima ih i na lokalnom, i na pokrajinskom, i na republičkom nivou.

Ko zarađuje minimalac, makar i ovaj povećani, ne može da sustigne minimalnu potrošačku korpu. Ona, doduše računana u septembru, košta 29.648 dinara. A koliko je izdašna dovoljno govori da za hranu tročlane porodice tokom mesec dana predviđa - 13.758 dinara. Obrazovanje u njoj nosi 110 dinara, a restorani i hoteli 222 dinara.

Nažalost, tek je predizborna groznica bila razlog da o njima počne otvoreno da se govori. Plate će biti tako male sve dok glavna komparativna prednost Srbije bude jeftina radna snaga.

Onog trena kada se stvore uslovi da se poradi na većoj konkurentnosti naše privrede, tako što će se smanjiti davanja državi, stimulisati veća ulaganja u proizvodnju i radnu snagu - i situacija će biti bolja.

Van zvanične statistike su svi zaposleni u „sivoj" i „crnoj" zoni. Grube procene kažu da ih je najmanje pola miliona, a makar trećina ne uspe od poslodavca da izvuče ni „minimalac".

Da će od aprila primati više, u Srbiji su, tako, sigurni samo zaposleni u javnom sektoru. Kolege iz privatnog dela, upozoravaju ekonomisti, mogu da ostanu i bez posla.

"Osnovni razlog povećanja minimalne zarade u Srbiji nije poboljšanje položaja radnika. To je način da se poveća zarada zaposlenima u državnoj administraciji, jer je većina koeficijenata vezana za nju” , smatra ekonomista Aleksandar Stevanović.

Ali, njeno povećanje u praksi znači pad broja zaposlenih. Bez posla bi mogli da ostanu upravo oni radnici u realnom sektoru koji primaju minimalac.

Umesto zaposleni da radi za 180 evra, sada neće raditi za 200 evra ili će preći u „sivu" zonu. Time država gubi poreze i doprinose.

Nastavak na B92...

KreditniCentar.rs: Minimalac sanja 300.000 radnika