Izvor: B92, 30.Jul.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milioni za rakete kojih nikad nema?
Novi Sad -- Na protivgradne rakete koje i Gugl jedva da prepoznaje, Srbija, tj. njeni građani, svake godine bace oko tri miliona evra. U najmanju ruku. A raketa nikad nema.
Kako se i koliko zapravo troši, tj. ispaljuje u vetar a ne u oblake - ni milicija ne zna.
Savet za borbu protiv korupcije, koji se pozabavio ovom problematikom, obratio se prošle jeseni premijeru Mirku Cvetkoviću, obavestivši ga da se za odbranu od grada, ne samo za rakete već za ceo sistem zaštite, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izdvaja neverovatnih deset miliona evra godišnje!
U tom dopisu Savet upozorava na to da će se, ako se tako nastavi, na ime odštete svake godine trošiti još četiri milijarde dinara.
Kako se u svetu štiti od grada
Na državnom nivou operativnu protivgradnu zaštitu ne sprovodi nijedna država Evropske unije izuzev Mađarske i Bugarske, koje su ove aktivnosti prenele iz tranzicionog perioda. Takođe, u dokumentima EU nema ni reči o protivgradnoj zaštiti kao obavezi države. U SAD su ukinuli finansiranje protivgradne zaštite početkom devedesetih godina prošlog veka. Na državnom nivou operativna protivgradna zaštita se sprovodi samo u nekim država bivše SFRJ (Hrvatska, Republika Srpska, Makedonija i Srbija), delom u Rusiji i Kini u zanemarljivom obimu. U nekim državama (npr. Austrija i Grčka) se, preko privatne inicijative, lokalnog finansiranja ili u okviru naučnih projekata, sporadično sprovodi protivgradna zaštita na malom području ali bez uplitanja države.
Navedeno je da postojeća metodologija odbrane od grada i netransparentan rad RHMZ-a stvaraju prostor za pojavu velikih zloupotreba i korupcije, da u Srbiji ne postoji jasna strategija protivgradne zaštite, kao ni kontrola novca koji se u te svrhe troši, a da ceh plaćaju usevi, tj. poljoprivrednici i svi ostali građani jer su te pare njihove.
Samo zbog nepostojanja evidencije o broju kupljenih raketa, u prethodnom periodu pričinjena je šteta od preko 8,5 miliona evra, ukazao je Savet, dodajući da su gubici zapravo mnogo veći ako se „uračuna" i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama. Osim toga, dodaje se da je sporan i kvalitet raketa jer za sastav reagensa i srebro-jodida ne postoji prava kontrola.
Ove godine situacija je drugačija utoliko što je sektor protivgradne zaštite iz RHMZ-a prešao u MUP. Ni policija nije sačuvala useve.U MUP-u vele da su preuzeli službu ali ne i rakete pa su primorani na to da ih usred leta traže, a dobijaju odgovor – "nema para”.
"Srbiji bi ovog trenutka trebalo da je na raspolaganju oko 15.000 protivgradnih raketa, a naručeno je samo 3.000 i one će stići tek za mesec dana, što je nedopustivo. U ovom sektoru imamo nasleđenu situaciju i postoje indicije koje ukazuju na to da je bilo nenamenskog trošenja jer para nema, a ni protivgradnih raketa. Mi ubrzano radimo na tome da se situacija u ovom sektoru poboljša jer je mnogo lakše sprečiti grad nego plaćati nastale štete", kazao je pre nekoliko dana ministar policije i potpredsednik Vlade Ivica Dačić dok je obilazio protivgradne lansirne rampe u Sremu.
Ministar je dodao da na teritoriji Srbije postoji ukupno 1.600 protivgradnih stanica, od kojih 139 nema nijednu protivgradnu raketu.
Rakete uopšte i ne štite od grada?!
I tako bacamo silne pare dok grad tuče voćnjake, njive, paore i sve poreske obveznike. S druge strane, po tvrdnji profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Milivoja Gavrilova, protivgradne rakete ne štite od grada. Naprotiv.
Kako kaže ovaj stručnjak, zaštita od grada pucanjem u oblake nije naučno potvrđena, već je zasnovana na hipotezi staroj više od 50 godina.
Portalu Tržipno rešenje delovalo je sumnjivo da milione evra godišnje bacamo u neefikasan sistem koji se u svetu praktično ne koristi pa se "posavetovao” s internet-pretraživačem gde je, ukucavši "protivgradne rakete” na engleskom jeziku, kao prvi odgovor dobio firmu Poliester Priboj, dok kod "zaštite od grada” (hail protection), raketa ni u pismu bilo nije – pominjane su samo mreže.
Takođe, on u studiji o uticaju zasejavanja oblaka na pojavu grada u Srbiji, priznatoj u svetskim stručnim krugovima, dolazi do rezultata da zasejavanje više utiče na pojavu grada i sugradice nego što ih smanjuje.
"Međutim, iako naučni eksperimenti dokazuju da je besmislena, kod nas je kao metodologija prihvaćena pretpostavka da se zasejavanjem oblaka srebro-jodidom može sprečiti šteta od grada", naglašava Gavrilov, ističući da ni Svetska meteorološka organizacija ne afirmiše protivgradnu odbranu te da država svakako ne treba da je finansira iz budžeta jer to nije praksa nigde, sem u nekoliko komšijskih zemalja.
"Ali, u Srbiji od nje žive proizvođači opreme, kontrolori budžetskih sredstava, operativci, analitičari, propagandisti, pa i sami naučnici, koji prikrivaju činjenice koje su u svetu već odavno poznate", ističe on.
