MMF: Rast BDP-a Srbije šest odsto  

Sedište Međunarodnog monetarnog fonda

Brisel, Beograd -- Međunarodni monetarni fond rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj i sledećoj godini prognozira na šest odsto, nakon prošlogodišnjih 7,1 odsto.

U oktobarskim Regionalnim ekonomskim perspektivama za Evropu, koje su juče predstavljene u Briselu, Fond inflaciju u Srbiji procenjuje na 10,7 odsto ove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i 7,5 odsto sledeće godine, u poređenju sa prošlogodišnjih 6,8 odsto.

Fond je ocenio da će sveobuhvatne akcije koje se preduzimaju zbog globalne finansijske krize omogućiti Evropi da, uprkos znatnom usporavanju privrednih aktivnosti, izbegne teže posledice.

Plata 32.969 dinara

Prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u septembru 2008. godine iznosila je 32.969 dinar, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U saopštenju se navodi da je u odnosu na avgustovsku zaradu, septembarska plata nominalno manja za 0,49 odsto, a realno je manja za 1,38 odsto.

Pozdravljajući evropski odgovor na finansijsku krizu i ističući da su najveći rizici izbegnuti, Fond je pozvao na unapređenje koordinacije.

"Za Evropu je kriza poslužila kao katalizator za unapređenje prekogranične koordinacije i mi ohrabrujemo evropske lidere da nastave orkestriranu i koordinisanu akciju kako bi brzo rešili krizu", istakao je vršilac dužnosti direktora MMF-a za Evropu Alesandro Leipold.

Ovogodišnji ekonomski rast perspektivnih evropskih ekonomija, među kojima je i Srbija, MMF prognozira na 5,7 odsto, a sledeće godine očekuje pad na 4,3 odsto, možda i više.

Istovremeno, u razvijenim evropskim ekonomijama MMF očekuje stagnaciju, odnosno rast od 1,3 odsto ove i tek 0,2 odsto naredne godine.

Kada je o inflaciji reč, Fond prognozira njeno popuštanje, i u razvijenim ekonomijama računa na stopu od 3,5 odsto u proseku ove i 2,2 odsto naredne godine, dok će u perspektivnim biti viša, 11,5 odsto u tekućoj i 9,2 odsto u idućoj godini.

Gledano u okruženju, ovogodišnji rast BDP Hrvatske Fond prognozira na 3,8 odsto, Crne Gore na 7,5, Makedonije na 5,5 odsto, kao i BIH, a Albanije na 6,1 odsto.

Značaj tržišta kapitala

Bez tržišta kapitala, nema tržišta ni ekonomskog razvoja, niti svega onoga od čega zavisi uspeh tranzicije, rekao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac na Prvoj konfrenciji o razvoju tržišta kapitala.

Štimac kaže da Konferencija nije posvećena globalnoj finansijskoj krizi, ali da je upravo kriza ukazala u kom pravcu treba da ide razvoj finansijskog sistema.

"Mere NBS i mere koje je preduzela vlada naišle su na povoljne reakcije finasijskog tržišta. Tome treba dodati pravovremene mere Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti koje su dovele do toga da se tržište stabilizuje i vraća u normalu", kaže Štimac.

"Sama kriza je pokzala u kom pravcu treba da ide reforma finansijskog sistema ponovo nam je naglasila značaj reformi", smatra predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Direktor misije USAID za Srbiju Majkl Harvi primećuje da u Srbiji nedostaju atraktivne hartije, kao i da je neophodno da se jačaju kapaciteti Komisije za hartije od vrednosti.

"Globalna finanijska kriza trebalo bi da usmeri Srbiju da učini neophodne korake radi jačanja tržišta kapitala. Poslednje nedelje srpski zvaničnici ozvaničili su mere kojima se jača sigurnost finsijskog sistema", kaže on.

"Srbija treba da ojača finansijske institucije ali i Vlada mora ići brže u reformama koje će unaprediti konkuretnost i ka smanjenju barijera za investitore kako bi poslala poruku da je zemlja otvoren za biznis i reforme koje će je približiti Evropskoj uniji", rekao je Harvi.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar