Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Feb.2016, 21:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Holivud, Ćinećita i mi

Ah, gde je vreme kad si na prste jedne ruke mogao da nabrojiš sva dela sedme umetnosti koja si video! Znali smo naravno i glumce, Džoni Vajsmiler, Gari Kuper, Ava Gardner, Antoni Kvin, Ričard Vidmark... Bioskop: sala sa numerisanim, poluautomatskim sedištima, platno u koje ćemo piljiti barem dvaput nedeljno; u bioskopu smo prvi put čuli strani jezik, i bacali se na prevod Koste i Nade Carine: bela latinica u bioskopskom legendarnom italiku; prvi put smo videli more, okean, vodopad, pustinju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prvi put smo videli zgrade koje imaju više od tri ili četiri sprata, videli smo Indijance, Afro sad bi se reklo Amerikance, kožna sedla, koltove, redenike koje su kauboji nosili oko struka, za razliku od četnika koji su ih rado ukrštali na junačkim prsima, poput meksičkih revolucionara, u bioskopu smo prvi put videli da se glumica i glavni junak ljube, opštu nelagodu zbog istorijski novog prizora tadašnji omladinci i sredovečnici bi propratili sa „šic", to bi se čulo sa nekoliko strana, nikad nisam identifikovao nijednog počinioca - nisu bili blizu mene, a reč je bila isuviše kratka.

Da, imali smo pozorište, i po tome smo držali korak sa većim gradovima, nemaš ni u Njujorku na svakih dve hiljade stanovnika pozorište, bila bi jedna priredba godišnje, jedna da kažemo premijera, pozorište je gostovalo u okolini, bivalo na smotrama, takmičenjima, odakle se vraćalo i sa medaljama, teatarski smo dakle bili jaki i aktivni, dok smo glede filma bili puki, premda požrtvovani i radosni konzumenti. Kad. Jednog se leta pronese glas da će biti snimanje, filma, u Tiganjici, nadomak Perleza snima se američko-italijanski istorijski spektakl, igraće i Stiv Rivs, koji možda neće doći u Tiganjicu, ali biće posle u bioskopu, raspisuje se umalo ne rekoh mobilizacija, konkurs za statiste kojih treba da bude tušta i tma, režija će jednima dati opremu rimskih centurija, drugi će se morati zadovoljiti onim čime su raspolagali mrski i dosadni varvari, zašto nemaju neku scenu i sa decom školskog uzrasta, da i mi malko zaigramo na širokom platnu, makar i besplatno, mislio sam, ali traženi su samo odrasli muškarci, za pešadiju i konjicu, ko dođe bez konja, ima manju dnevnicu, i boriće se prsa u prsa, ko dojaše na konju, imaće duplu dnevnicu i šta ti ja znam, moji su ujaci uzeli učešća u tom rimljanskom krvoproliću, uja Slavko će znatno docnije pričati kako su im rekli da se bore protiv neprijatelja kao da kamera snima samo njih, možda će njih i baš i snimiti, ko bude proburažen, treba da odigra ropac i da se skljoka što bolje ume: „Ja se mačujem sa Slobom Đuđinim, on oće da me džagne džidom u stomak, kad, vidim Radicu, leži u jarak, kao da je postradao među prvima, pravi se mrtav, a spava, Bože mili, ja se tu koljem sa Slobom, a brat mi uveliko poginuo..."

Uglavnom se na poljani, gde su naši stari bili preziđe Evrope i branili hrišćanstvo od Turaka, ponovila bitka na setu, bitka koji nikad nećemo docnije videti ni u jednom filmu, nadali smo se da ćemo u nekom masovnom pokolju prepoznati barem jednog ili dvojicu Farkaždinaca, legenda kaže da je tu sniman i sam „Trojanski rat", mada se tamo radilo mostly o opsadi utvrđenog grada; avaj, i pobednici i oni koji su posečeni na bojnom bolju Tiganjici, bili su isečeni i u montaži. Ali, ako nas je slava zaobišla, ipak je film uneo gotovinu u vekovnu besparicu slučajnih statista, a nas je naoružao kopljima kakva smo mogli samo da sanjamo: drške dugačke savršeno prave i glatke, vrh od pune i prvorazredne gume, krajnje verodostojan, koplja smo bacali bez zazora jedni na druge, čak su i naši stari prestali da govore: „Gledaj pa isteraj kome oči!"



Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...