Izvor: Blic, 28.Jul.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krediti „krivci“ za pad standarda

Ako je verovati procenama ministra trgovine, dr Slobodana Milosavljevića, kupovna moć građana Srbije do kraja ove godine porašće za dva-tri odsto. Ministar u intervjuu za "Blic" ovakva očekivanja obrazlaže time da je u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period lane zarada realno veća za 2,4 odsto.

- Imamo rast svih ekonomskih indikatora, a na tome baziramo i prognozu rasta kupovne moći do kraja godine za nekoliko procenata.

Da li mislite da je sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravo vreme za izjave kako je Srbija po cenama hrane i pića najjeftinija u Evropi?

- Nismo birali vreme kada će "Eurostat" objaviti rezultate istraživanja prošlogodišnjeg nivoa cena za 37 evropskih država. Kada nam je dostavljeno mi smo ga predstavili građanima, što je naš posao. Ako treba da sumnjamo u metodologiju i statistiku EU posao nam je uzaludan, jer nekom mora da se veruje. Kakav je naš lični osećaj, to je nešto sasvim drugo. Da bismo smanjili razna tumačenju i pristrasnost ili nepristranost ministra, medija i analitičara, od 1. januara sledeće godine Republički zavod za statistiku kompletno snimanje cena i vrednost potrošačkih korpi radiće po metodologiji i u saradnji sa zvaničnom statistikom EU.

Kako da shvatimo ovu statistiku kada znamo da Srbija ima najniže prosečne plate i da veliki broj građana radi za platu od 10.000-15.000 dinara?

- Život sa prosečnom platom od 33.460 dinara u prosečnoj porodici koja živi u većim i skupljim gradovima više se može nazvati preživljavanjem. Posebno u Beogradu i Novom Sadu gde su viši troškovi života nego u manjim gradovima i mestima. Problem je što je prosečna srpska porodica svoja primanja opteretila kreditima za belu tehniku, nameštaj ili automobil, tako da je utisak da živimo isto ili gore, jer je ratu od 50 ili 100 evra bilo lakše podneti pre krize nego sada kada su zamrznute plate i penzija i kada je zbog pada vrednosti dinara potrebno izdvojiti veći procenat zarade za servisiranje kredita.

Nelikvidnost je postala rak-rana tržišta. Koliki su dugovi trgovaca prema dobavljačima?

- Nelikvidnost jeste problem, ali mnogo manji nego prošle godine. Država urednije i redovnije plaća, a popravljena je i likvidnost trgovine Srbije.





Ko su najveći dužnici u trgovini i kako rešiti taj problem?

- Ministarstvo trgovine nije mesto koje treba da rešava sporove nastale između dobavljača i trgovaca. Svaki dobavljač koji uđe u trgovinski lanac pregovara o rokovima, o maržama i drugim aspektima vezanim za plasman proizvoda, i to je dobrovoljni odnos dve strane. Ako se ugovor o tome ne ispoštuje, adresa je sud.

Poslednjih dana može se čuti da su dugovi razlog zbog kojeg se prodaje "Delta Maksi". Šta znate o toj prodaji?

- Nekorektno je da u vreme kad neki kupac i prodavac pregovaraju ono što čujete iznosite u javnost pre njih, jer bi bilo kakav komentar možda mogao da utiče na krajnji ishod pregovora.

Ukoliko se "Maksi" proda, šta će to značiti za strukturu maloprodajne mreže u Srbiji?

- Očekujem pozitivne posledice jer svako nov ko se pojavi na tržištu daje više mogućnosti potrošačima, a i donosi nove standarde u poslovanju s dobavljačima i partnerima. Svakako će to dodatno pojačati borbu i konkurenciju na tržištu, što je u interesu potrošača.

Zašto još nije usvojen zakon o zaštiti potrošača?

- Zakon je u završnoj fazi. Čekamo mišljenja drugih ministarstava i institucija, i on na jesen ulazi u skupštinsku proceduru.

Pojedine potrošačke organizacije optužuju vas da je odlaganje njegovog donošenja zapravo težnja ministarstva da zaštiti prava trgovaca?

- Organizacije za zaštitu potrošača bile su uključene u pisanje zakona od početka do kraja, i to preko svog člana - potpredsednika NOPS Zorana Nikolića koji je član radne grupe za izradu zakona. Organizovane su i javne rasprave i uvažene su primedbe organizacija za zaštitu potrošača. Medijski rat pojedinih organizacija potrošača protiv ministarstva više je njihova borba za domaće i evropske fondove nego borba za brigu o potrošačima.

„Ikea" će uložiti milijardu evra

Ranije se najavljivao dolazak „Ikee". Jesu li to prazne priče ili će se dolazak ovog lanca ipak realizovati?

- Srbija je postala deo strateškog petogodišnjeg plana „Ikee" koji predviđa investicije u periodu od 2010. do 2015. godine u vrednosti između 800 miliona i milijardu evra. Planirano je pet šoping molova od kojih su dva u Beogradu i po jedan u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Verujem da izgradnja u Beogradu počinje iduće godine iako sam se nadao da će to biti ove godine. Još nisu završili pregovore oko lokacije.

Šta možemo očekivati od njihovog dolaska?

- Drugi segment pregovora je domaća drvnoprerađivačka industrija. Tražimo od „Ikee" da kupuje na tržištu Srbije, da angažuje naše proizvodne kapacitete, nađe partnere i uđe u vlasništvo nekih fabrika nameštaja. U tom kontekstu pomaka ima. Treći segment je koga će ta kompanija dovesti u Srbiju, jer će sa „Ikeom" stići još najmanje deset trgovinskih formata kojih danas ovde nema i koji će poboljšati stanje konkurencije.

U igri su „Delez" i „Marinopulos"

Ima li najava o dolasku drugih velikih trgovinskih lanaca?

- Onaj ko se pominje je „Delez", koji pregovara s „Deltom" oko kupovine „Maksija", i grčki „Marinopulos" koji je partner „Kerfura" koji je zainteresovan za naše tržište, ali još ne znamo kada će to biti.

Nastavak na Blic...

B92: Ubrzan tempo rasta BDP Rusije