Izvor: B92, 03.Sep.2015, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok raspršio nade Evrope
Strategija razvoja energetike srbije predstavljena je u Skup[tini Srbije. Posle "Južnog toka" nema "plana B" za dopremanje gasa, pišu Večernje novosti.
Energetski "spisak želja" Srbije i u narednih deset godina baziraće se dvotrećinski na snadbevanju teškim gorivima - proizvodnji uglja i transportu gasa.
Prema Energetskoj strategiji Srbije, koja je predstavljena u Skupštini Srbije, u narednoj deceniji našoj zemlji nedostaje oko 1.000 megavata struje, da ne bismo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << morali da je uvozimo.
Ne postoji jasna računica koliko Srbiju košta politika proizvodnje uglja, kažu u Centru za ekologiju i održivi razvoj. "Govori se o uglju kao najjeftinijem domaćem energentu, ali se ne pominje da novac za njegovu eksploataciju, odnosno za podizanje novih termoelektrana, dolazi spolja, kroz strane kredite", kaže Zvezdan Kalmar iz CEKOR i dodaje da iako koriste domaći energent, plaćaju za to.
I pored pominjanja, u tragovima, obnovljivih izvora energije, lignit i sa velikim emisijama štetnih gasova, ostaće nam primarni energent.
Strategija ne daje "plan B" koji bi, posle stopiranja "Južnog toka", podmirio naše potrebe za gasom.
“Gasovoda "Južni tok" nema i skoro neće biti ni jednog drugog sličnog, velikog, projekta kojim bi se gas dopremao do Evrope”, rekao je Janez Kopač, predsednik Generalnog sekretarijata Energetske zajednice. zbog toga, kako kaže, Srbija mora da se povezuje se gasovodima u regionu i obezbedi sigurno i stabilno snabdevanje ovim energentom.
Pored već najavljene izgradnje termoelektrane Kostolac B, koja će doneti 350 megavata na mrežu, dokumentom je predviđena i izgradnja termoelektrane "Nikola Tesla B3" instalisne snage 750 megavata, čija je vrednost oko 1,6 milijardi evra, i termoelektrana "Kolubara B", snage dva puta po 375 megavata, vrednosti 1,5 milijardi evra.
Neophodnost da Srbija smanji emisiju štetnih gasova, moraće da se reši i zatvaranjem nekih blokova.
“Naša najstarija termoelektrana napravljena je pre 65 godina, a najmlađa ima 25 godina”, kaže Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
“Moraćemo neke pogone da obnovimo, izgradimo nove. Obnovljivi izvori energije mogu da pomognu, ali ne i da zamene ugalj”, dodaje on.
Dragan Jovanović, jedan od izvršnih direktora u EPS, rekao je da bi među prioritetima trebalo da bude i Termoelektrana "Štavalj" snage 300 megavata, ali i reverzibilna hidroelektrana "Bistrica".
“U sadašnjim okolnostima, kada nemamo nuklearnu energiju, nama nedostaje oko 1.000 megavata struje”, objasnio je Jovanović.
Da svi ovi projekti ne ostanu samo "na papiru", predloženo je osnivanje i Energetskog instituta, koji bi povezao stručnu javnost sa otvaranjem tržišta energenata u Srbiji.
Problem naše zemlje je i što joj se oko 4,5 milijardi tona lignita, koji se najviše koristi za proizvodnju struje, nalazi u kosovskometohijskom basenu. To je oko polovina ukupnih ležišta uglja u Srbiji. Na ugalj otpada 99 energetskih rezervi Srbije, dok su rezerve kvalitetnijih energenata, kao što su nafta i gas, simbolične i čine manje od jedan odsto.
.jpg)
