Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2012, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jović: Neisplativa ekspoloatacija nikla

BEOGRAD -

Ni pod kakvim uslovima ne bi trebalo dozvoliti eksploataciju rude nikla u Srbiji tokom narednih 50 godina jer su u pitanju prljave tehnologije, izjavio je akademik i profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Vidojko Jović.

"Eksploatacija nikla ostavila bi strašne posledice po zaštitu životne sredine, zdravlje stanovništva, vegetaciju, zemljište, podzemne i površnske vode. Nema čistih tehnologija u eksploataciji nikla", rekao je Jović za Tanjug. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Neisplativ posao

"Taj posao nije ni isplativ jer su procenjene rezerve rude nikla u Srbiji manje od jednog procenta pa ni geološka istraživanja nemaju nikakav efekat", tvrdi Jović koji je profesor na predmetu geohemija.

Ležišta kao u Srbiji postoje u Grčkoj, ali tamo nema zainteresovanih za istraživanja i eksploataciju jer u EU važe strožija pravila zaštite, ističe on.

Profesor Jović je podsetio da su prvi rudnik nikla otvorili Englezi u Turskoj, ali su odatle "izjureni" i otišli su na Filipine.

"Turska više ne eksploatiše nikl, jer ministarstvo šuma te zemlje ne daje dozvole za taj posao, Rusi su zatvorili Norilsk i sada se eksploatiše samo u Kanadi i Australiji jer su to prljave tehnologije", naglasio je Jović.

Problem se, kako je istakao, pojavio jer nema nikla na tržištu, sve je traženiji dok su rezerve male, a potrebe velike i sve što se pojavi na Londonskoj berzi Kinezi kupuju jer su u ekspanziji.

Za i protiv

Ministar rudarstva i prirodnih resursa Milan Bačević je, inače, ukazao, zalažući se za obavljanje istražnih radova na potencijalnim nalazištima rude nikla u Srbiji, da metrička tona ovog metala sada vredi na svetskom tržištu više od 25 hiljada dolara.

On je za Tanjug izjavio da, prema stručnim procenama, milijarde evra leže u utrobi zemlje na području Srbije i zbog toga je potpuno normalno da privredni resursi budu iskorišćeni, u cilju podizanja ekonomske aktivnosti i zapošljavanja ljudi.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je, međutim, ranije ove nedelje, da će od nadležnih ministarstava zatražiti izveštaje o istraživanju i eksploataciju nikla u Srbiji i posledicama po ljude i okolinu.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je za "Blic" da nema dileme da posledice istraživanja nikla treba da budu predmet stručne analize.

Predstavnici lokalnih vlasti u opštinama koje su potencijalna područja za eksploataciju nikla Čajetina - Morka Gora, Topola i Vrnjačka Banja-Trstenik oštro su se usporotivili geološkom istraživanjima rude nikla na tim teritorijama.

Predsednici tih opština razgovarali su sa ministrom Bačevićem koji ih je uveravao da istražne radnje ne predstavljaju opasnost za građane, ali predstavnici ovih opština nisu promenili mišljenje.

Skupština opštine Trstenik odlučila je da se na njenoj teritoriji zabrane bilo kakva iskopavanja, u vezi sa istažnim geološikm radovima rude nikla.

Bačević je ukazao da je istražno pravo izdato pre njegovog dolaska na čelo resornog ministarstva i da je sve urađeno u skladu sa zakonom i pravom.

On je istakao da i ukoliko bi došlo do eksploatacije nikla u Srbiji to bi bile čiste tehnologije, u skladu sa svim važećim ekološkim i drugim zakonima.

"Tehnologija koja je predviđena za korišćenje na teritoriji Srbije prema informacijama kojima ja raspolažem u ovom trenutku je potpuno čista tehnologija i apsolutno se razlikuje od tehnologije koja se koristi u Norlisku", precizirao je Bačević.

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić tvrdi da je priroda u Srbiji već dovoljno upropašćena termoelektranama i da vlada zbog toga neće dozvoliti eksploataciju nikla u našoj zemlji.

SANU: Katastrofalne posledice

Predsedništvo Srpske akademije nauka oglasilo se juče saopštenjem u kojem, pozivajući se isključivo na naučne argumente, upozorava na katastrofalne posledice odluka da se u zemlji otvaraju rudnici nikla.

Profesor na Rudarsko geološkom fakultetu Rade Jelenković objasnio je da se nakon geoloških istraživanja radi elaborat, o mineralnim resursima i rezervama kako bi država imala potpunu i ispravnu informaciju koliko rude u ležištu ima, kakvog je kvaliteta i da pod tehnološkim i ekonomskim i tržišnim uslovima može da bude rentabilno korišćena.

"Kada se takva potvrda dobije, radi se studija uticaja eksploatacije na životnu sredinu, u kojoj se detaljno analiziraju svi mogući aspekti zagađenja vazduha, vode, zemljišta, negativan uticaj na stanovništvo i svi drugi ekološki aspekti", naveo je Jelenković u izjavi Tanjugu.

Studija je javni dokument, brani se pred komisijom i ukoliko je bilo šta sporno moguće je zaustaviti dalje aktivnosti i osporiti eksploataciju, dodao je Jelenković.

Jelenković tvrdi da ukoliko se geološka istraživanja i eksploatacija vrše u skladu sa zakonom i ako se taj proces kontrolišu nadležne inspekcije - geološka, rudarska, ekološka i druge nema opasnosti od zagađenja životne sredine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...