Izvor: B92, 03.Nov.2011, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jonsen: Milijarde ne dolaze same
Beograd -- Predsednik Saveta stranih investitora Ćel Morten Jonsen kaže da FIC podržava ekonomski pravac Vlade Srbije ali da će nastaviti da traži da reforme budu brže.
On je kazao da je "Bela knjiga" FIC-a vodič kako da se poslovna klima popravi i da Vlada Srbije treba da uzme u obzir preporuke iz tog dokumenta.
Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana napredak Srbije je bio lagan, naredni pravac vlade je dobar ali postoje i problemi kao što su javne nabavke, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dodela dozvola i ugovora.
Jonsen je kazao da FIC misli da je Srbija kroz krizu prošla bolje od nekih drugih zemalja, da je fiskalna politika dobar temelj i da omogućava vladi da vodi dobru monetarnu politiku. To ostavlja prostor da se srpske vlasti uspešno izbore sa visokom inflacijom i omoguće bolju klimu za poslovanje, rekao je on.
"To dovodi do korupcije, kroz oblik usluga ili kroz ugovore, kroz novčana davanja ... Ugovore, kada je reč o javnim nabavkama u Srbiji, ne dobijaju najkvalifikovaniji ponuđači", podvukao je Jonsen.
U FIC-u i dalje nisu zadovoljni tim segmentom, ali imaju, kako je kazao, obećanje vlade da će raditi na suzbijanju korupcije.
Parlament donosi dobre zakone ali je ključna primena zakona u praksi, i donošenje podzakonskih akata, naveo je Jonsen.
Postoji i problem poreza, gde je evidentan nedostatak predvidljivosti u zemlji i firme ne mogu da planiraju poslovanje. Zatim, došlo je do poboljšanja pravnog okvira u građevinarstvu u Srbiji, istakao je predsednik FIC-a.
"Bela knjiga" predstavlja konkretne predloge za poboljšanje poslovne klime u zemlji. Ta publikacija sadrži set prioriteta za ekonomsku politiku zemlje, viđenu očima stranih investitora.
Vlast mora da pruži priliku ljudima da potvrde neosporno znanje, sposobnost i kreativnost, poručuje Jonsen.
Do bržeg razvoja, veće zaposlenosti i boljeg standarda najbrže se stiže ako se ljudima olakšava postojeći posao, Jonsen.
Jonsen je ocenio da ekonomske vlasti u 2011. nisu dovoljno pomogle onima koji rade. Što, pored ostalog, znači da vlada nije učinila dovoljno ni da oko 750.000 nezaposlenih brže dođe do posla.
Opasku da, prema proceni ekonomista, rešavanje visoke nezaposlenosti i održivost spoljnog duga zahteva da se do 2020. u razvoj uloži između 80 i 100 milijardi evra, od čega bi strane investicije godišnje trebalo da dostižu oko tri milijarde evra, naš sagovornik prima s rezervom.
"Pogrešno je bazirati sve na ekonomskom modelu koji podrazumeva da se ogroman novac mora sliti u zemlju da bi se obezbedio rast. Takvom tvrdnjom samo se prikriva nedostatak sposobnosti ili volje da se stvore uslovi za zdravo poslovanje, koje podrazumeva da se svaki posao razvija odozdo nagore. Umesto što se očekuje da odnekud stignu neke ogromne pare, treba motivisati ovdašnje ljude da potvrde neospornu sposobnost i kreativnost", tvrdi Jonsen.
Jonsen o 2011. govori kao godini „punoj izazova”, kako za poslovne ljude, tako i za vladu.
"Pad tražnje, proizvodnje i izvoza, kao i rast nezaposlenosti, ne pogađaju samo Srbiju. Ako gledate van granica Srbije, na delu je neprekidna kriza koja traje od 2008. Ona je možda prešla na druge nivoe, sada je na nivou država, ali iz nje ćemo izaći jači, jer nećemo živeti preko svojih mogućnosti i utvrdićemo prioritete", navodi on.
Bilo je i mnogo pokušaja uvođenja tzv. parafiskalnih nameta (za šume, navodnjavanje, itd.) da se nadoknadio novac koji nedostaje u budžetu, ali to nije dobra praksa. Vlada ponekad mora da usklađuje opšte poreze u zavisnosti od fiskalne politike, to je normalna situacija, ali sve ostalo je potpuno suvišno.
"Privatni sektor pritiska velika nelikvidnost, jer opštine često bivaju spore pri plaćanju usluga koje kupuju od privatnog sektora i na taj način se stvara gotovinski vakuum. Treba insistirati na redovnom plaćanju dugovanja jer se tako obezbeđuju sredstva u budžetu koja služe, između ostalog, i za isplatu plata", kaže Jonsen.
Pominje nedavno usvojenu Uredbu kojom se rok plaćanja obaveza države ograničava na 60 dana kao potez koji govori da država razmišlja o rešavanju problema nelikvidnosti kojadelom dolazi i od strane države, ali ostaje da se vidi kakav će efekat imati primena Uredbe u praksi. Što se više pojednostave uslovi poslovanja, brže će pristizati novac od investicija, obezbeđujući nove poslove, i sveopšti rast i razvoj. Zato je pre svega značajno oštro i snažno se suprotstaviti suvišnoj birokratiji.
"Nismo zadovoljni postignutim i verovatno nikada i nećemo biti zadovoljni. Ulazimo u predizbornu kampanju, a na vladi i opoziciji je zadatak da detaljno preispitaju svoj pristup koji treba da dovede do pojednostavljivanja uslova poslovanja i znatnijeg poboljšanja poslovne klime", kaže Jonsen.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je istakao da se reforma, takozvana "giljotina propisa", sprovodi sporije nego što je bilo predviđeno. Do sada je, kako je rekao, sprovedeno 106 preporuka vezanih za "giljotinu propisa", 120 je u toku, a 74 nisu ni započele. Dosadašnjim ukidanjem suvišnih propisa i administrativnih prepreka godišnje uštede privrede su 150 miliona evra, a troškovi su od 300 do 400 miliona zbog toga što "giljotina propisa" nije spovedena do kraja.
Oni ljudi u vladi i ministarstvima čija je odgovornost da obezbede napredaku odnosu na razvoj poslovne klime, treba da snose posledice za bilo koja neispunjena obećanja i budu pozvani na odgovornost. Kad prođe neposredna kriza, o ukidanju nepotrebnih propisa ne možemo samo da pričamo. Potrebno je jako liderstvo, što naravno nije lako postići u vremenima krize, ali je taj čvrst pristup neophodan.
Sveobuhvatna reforma propisa (SRP ili „giljotina”) nije dovršena i u poslednje vremeje opao intenzitet reforme, upozorili su strani investitori nadležne u ovogodišnjoj „Beloj knjizi”.
Predočili su i posledice: najnoviji Svetski izveštaj o konkurentnosti pokazuje da Srbija i dalje drži 95. mesto na svetu od 142 posmatrane zemlje, što je poboljšanje za samo jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu. U nekim vrlo značajnim kategorijama Srbija stoji čak i znatno gore.
"Taj podatak veoma uznemirava. Zemlje se porede međusobno i od 183 rangirane zemlje, najmanje stotinu napreduje zato što uporno rade na poboljšavaju uslova poslovanja i prestižu Srbiju na ovoj listi. To ne znači da Srbija nije napredovala i ima mnogo ljudi u vladi koji se trude da dođe do poboljšanja ranga, ali ne treba zaboraviti da se zemlje međusobno takmiče i ovaj podatak znači da Srbija mora da radi mnogo više da bi napredovala", poručuje Jonsen.
JONSEN: SRBIJI NUŽNO BRŽE SPROVOĐENJE REFORMI
Izvor: Kurir, 03.Nov.2011
BEOGRAD - Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Ćel Morten Jonsen izjavio je da FIC podržava ekonomski pravac Vlade Srbije, ali da će nastaviti da traži da se reforme sprovode brže...On je kazao da je "Bela knjiga" FIC-a vodič kako da se poslovna klima popravi i da Vlada Srbije treba da uzme...
Investitore frustrira primena zakona i korupcija
Izvor: EurActiv Srbija, 03.Nov.2011
Kompanije u Srbiji zadovoljne su ekonomskim pravcem Srbije, ali ih frustrira korupcija i primena zakona u praksi, istakao je 3.oktobra predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Ćel Morten Jonsen (Kjell-Morten Johnsen). On je na predstavljanju „Bele knjige” koja sadrži predloge za poboljšanje...
