Izvor: B92, 16.Jun.2014, 16:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EBRD potrebniji EPS nego Telekomu

Beograd -- Evropska banka za obnovu i razvoj više može da pomogne unapređenju poslovanja ulaskom u vlasništvo Dunav osiguranja, EPS-a i Poštanske štedionice, kažu eksperti

EBRD mi više mogao da podigne vrednost tih preduzeća, nego što u tom smislu može da pomogne Telekomu, ocenjuju stručnjaci.

Ekonomista Milojko Arsić tvrdi da je EBRD kao manjinski akcionar više potreban ostalim državnim preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego Telekomu.

"Nisam siguran da je EBRD za Telekom najbolje rešenje, jer bi to bio samo međukorak ka konačnoj privatizaciji. Pitanje je da li je to Telekomu uopšte potrebno", kategoričan je Arsić za Tanjug.

On kaže da je vrednost Telekoma opala za milijardu evra u poslednjih pet-šest godina, te da bi EBRD eventualno mogao da zaustavi taj trend, ali ne i da umnogome poboljša njegovih performansi.

"Zato bi možda najbolje rešenje bilo da se Telekomu odmah nađe strateški partner", navodi Arsić.

Upitan da li je EBRD zainteresovan za kupovinu udela u Telekomu samo da bi ga kasnije prodao nekoj kompaniji po znatno višoj ceni, Arsić kaže da je to sasvim legitiman cilj svakog kupca.

"Moguće je da je njima Telekom atraktivan iz tog razloga, ali je zato važno da Srbija svoj udeo proda po realnoj ceni", navodi Arsić.

On dodaje da u slučaju prodaje Telekoma postoje razne opcije, počev od toga da EBRD kupi manjinski udeo od drzave, a da potom od ostalih manjinskih akcionara kupi dodatne akcije i približi se većinskom vlasništvu.

"Razliciti metodi privatizacije imali bi različite posledice za Telekom i državu. Ako bi EBRD dokapitalizovao Telekom, tada bi se novac od dokapitalizacije upotrebio za investicije i razvoj preduzeca, a ako bi EBRD kupio deo akcija od države, taj bi novac išao u budžet", navodi Arsić.

Objašnjava da je EBRD koristan u onim preduzećima gde postoji mogućnost da se unapredi poslovanje, a gde je iz mnogih razloga država loš vlasnik i menandžer.

"Zato bi EBRD bio veoma dobro rešenje za Dunav osiguranje ili Poštansku štedionicu, ali i kao manjinski akcionar u EPS-u", navodi ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

EPS, kako tvrdi, nikako ne bi trebalo prodavati većinski jer će njegova cena da raste, a nije sigurno ni da li je ekonomski opravdana većinska privatizacija u dugom roku. EBRD, kao manjinski partner, mogao bi da doprinese unapređenju performansi EPSa, a time i porastu njegove vrednosti.

Ekonomista Vladimir Gligorov izjavio je Tanjugu da ulazak EBRD u Telekom, Dunav i Aerodrom sam po sebi ne menja mnogo na stvari, ali da bi zajedništvo sa strateškim partnerom, koji bi preuzeo upravljanje, bilo u interesu svih investitora i kompanija. On je, međutim, naglasio da "EBRD može da participira, ali ne i da upravlja".

Profesor bankarstva na Univerzitetima FEFA i Singidunum Lidija Barjaktarović ukazala je na pozitivno iskustvo svih kompanija u kojima je EBRD preuzeo udeo.

"EBRD je zainteresovan da napravi bolje kompanije nego što jesu, a sa druge strane omogućava im bolju poziciju i u pogledu finansiranja, nastupa na tržištima i plasmana njihovih proizvoda", navodi ona za Tanjug.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenjuje da Srbija nije u mogućnosti da bira strateške partnere, te da sve što bilo ko ponuditi treba prihvatiti.

"EBRD je bolje pozicioniran na svetskom finansijskom tržistu i sigurno da može da sagleda i iskoristi neke opcije koje mi niti vidimo, niti su nam dostupne", navodi on.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Mateo Patrone izjavio je nedavno Tanjugu da je EBRD zainteresovana da učestvuje na više načina u privatizaciji - bilo kroz kupovinu udela zajedno sa drugim investitorima, da finansira druge investitore koju bi kupili udeo ili da obezbedi finansiranje kompaniji za dalje investicije. On je rekao da po pravilu EBRD uvek investira u manjinski paket akcija podsetivši da ta banka već ima vlasničke udele u 39 kompanija u Srbiji.

Ministar privrede Dušan Vujović ocenio je u izjavi za RTS privatizaciju Telekoma kao izvesnu.

Nastavak na B92...