Izvor: Politika, 24.Jan.2015, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dunav banka i „Telekom” – brak iz dobrog računa

Državi će po osnovu dividendi za prošlu godinu pripasti 7,6 milijardi dinara, građanima koji poseduju po 31 akciju oko 350 dinara, a zaposlenima i bivšim zaposlenim, kojih ima četrdesetak hiljada, u proseku 15.000 dinara

„Telekom Srbija“ je uz NIS i EPS sigurno najvrednija srpska firma. Upravo predstoji privatizacija ove kompanija oko koje godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koplja lome i stručnjaci i laici, i vlast i opozicija. To je firma prisutna u svakoj kući, a od pojave mobilne telefonije i tableta i u svakom oku i uvetu naših ljudi. O svemu tome razgovarali smo sa Predragom Ćulibrkom, generalnim direktorom „Telekoma Srbija“. Ceo intervju objavljujemo u sutrašnjem broju.

Šta je sa uvođenjem elektronskog bankarstva. To podrazumeva da imate i svoju Dunav banku?

„Telekom Srbija” je sada u fazi pripreme ponude za preuzimanje manjinskih akcija i naše ulaganje u tu banku biće više od 10 miliona evra. Trenutno smo stekli oko 56 odsto akcija Dunav banke. Na bankarskom tržištu Dunav banka bila je verovatno idealna banka za nas po svojim kapacitetima. Mi zaista kroz banku želimo da lansiramo nove bankarske usluge i pakete u sinergiji sa onim što „Telekom Srbija” već radi.

Prihodi od tradicionalnih servisa kao što su SMS i govor u čitavoj Evropi i svetu padaju, koriste se razne aplikacije interneta, skajp, vajber... Svi telekom operatori i mobilni operatori u svetu okrenuti su ka traženju novih izvora prihoda. Jedan su upravo bankarske i finansijske usluge.

Proučavali smo sve i svi modeli su, obrni-okreni, išli naruku banaka ili globalnih kompanija kao što su „Master” i „Viza”.

Nije slučajno ni to što se naša konkurencija okrenula bankarskom tržištu i mislim da ulazak „Telekoma Srbija” na ovo tržište može samo da bude dobar za građane. „Telekom” svoj račun ispostavlja u gotovo svaku kuću, u svaki stan u Srbiji, i zato nikako ne treba zanemarivati naše poznavanje korisnika, njihovog ponašanja. Suština razmišljanja svih operatora danas jeste – kako monetizovati to znanje o istoriji ponašanja korisnika. Tu je sada ključ. Ko to bude umeo da adekvatno valorizuje, iskoristi, unovči, taj će uspeti, ko ne bude – neće.

Monetizacija tih znanja o korisnicima ne može da se realizuje kroz ove pakete koji sadrže samo govor i poruke, minute i poruke. Tu mora da se proširi paleta usluga. Zaista mislimo da u sinergiji Dunav banke i Dunav osiguranja, koji je i dalje ostao znatan akcionar u banci, i „Telekoma Srbije” u narednim godinama možemo da napravimo izuzetno respektabilnu kompaniju. Verujem da će i u procesu privatizacije „Telekoma Srbija” posedovanje većinskog vlasništva u Dunav banci biti cenjeno kao plus, a ne kao minus.

Moje mišljenje jeste da je snaga „Telekoma Srbija” neuporedivo veća i da ovakvu snagu zaista niko ne poseduje, jer smo gotovo u svakoj kući.

I sada to treba iskoristiti, nadograditi, pre nego što to tržište izgubi.

Akcionari „Telekoma Srbije” su Vlada Srbije 58 odsto, zaposleni i bivši zaposleni oko sedam odsto i građani Srbije oko 15 odsto. To je 80 odsto vlasništva.Kolike su dividende?

Od 22. januara isplaćujemo dividende. Ukupno 10.487.000.000 dinara. Od toga, u skladu sa vlasničkim udelom, 7,6 milijardi dinara isplaćeno je državi, a ostatak ide ostalim akcionarima.

Državi 7,6 milijardi dinara, a koliko ostaje građanima?

Ukupno se isplaćuje nešto više od 11 dinara po akciji, tačnije 11,12. Ako znamo da građani imaju po 31 akciju – to je 350 dinara, dok će zaposleni i bivši zaposleni, kojih ima četrdesetak hiljada, dobiti u proseku 15.000 dinara. Država će ukupno dobiti oko osam milijardi, jer na onih 7,6 milijardi njoj pripada i porez od malih akcionara. Penzioneri koji imaju pun staž u „Telekomu” dobiće 25.000–30.000 dinara, što je za njih 13. penzija.

Goran Volf

objavljeno: 24.01.2015.

Nastavak na Politika...