Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država vraća svoje, ali ne i dugove javnih preduzeća

Uredba o ograničenju rokova plaćanja neće se odnositi na javna preduzeća koja privredi duguju sedam puta više novca nego republički i lokalni organi

Problem vrzinog dužničkog kola u kome svako svakom duguje neće biti rešen ni kada vlada za nekoliko dana donese uredbu o ograničenju rokova plaćanja, smatraju privrednici – savetnici u Vladi Srbije. Jer čvor nelikvidnosti najviše je zapetljan kod javnih preduzeća na koje se ova uredba ne odnosi. Posle usvajanja ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumenta, samo republički i lokalni državni organi biće u obavezi da u roku od 60 dana vrate svoje dugove privredi. Prema podacima Ministarstva finansija, oni iznose 4,5 milijardi dinara. Sa druge strane, javna preduzeća privredi duguju čak sedam puta više novca.

U Ministarstvu finansija, naime, objašnjavaju da bez obzira na to što su dugovi javnih preduzeća dostigli 30 milijardi dinara, njihova potraživanja su čak četiri puta veća i iznose 120 milijardi dinara. To znači da su javna preduzeća mnogo veći poverioci nego dužnici. Zato će država, kako je nedavno najavilo Ministarstvo finansija, zajedno sa predstavnicima privrede tražiti način da se ovaj problem reši.

Što se tiče Nikole Pavičića, počasnog predsednika „Tarketa”, nadležni imaju neku čudnu logiku. Ako su već potraživanja javnih preduzeća toliko visoka, Pavičić se pita zašto država toleriše direktore javnih preduzeća koji nisu u stanju da naplate tolika potraživanja. Prema njegovoj oceni, prilično je čudno i to što Poreska uprava ima čak 230 milijardi dinara nenaplaćenih doprinosa.

– Ovde se toleriše nešto što se ne sme tolerisati i što je krivično delo. Pri tome se ne zna ko su ti privrednici i veliki sistemi koji ne izmiruju svoje obaveze prema državi i ne plaćaju svoje obaveze. Pitanje je ko to ima diskreciono pravo da suspenduje primenu nekog zakona. Ovde je već postala praksa da se ne donose propisi protiv velikih sistema koji mnogo duguju – kaže Pavičić.

Inače, kada su, posle rekonstrukcije vlade, Pavičić i njegove kolege Mirko Todorović, vlasnik „Todora”, i Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca”, imenovani za savetnike potpredsednice vlade Verice Kalanović, jedna od njihovih prvih ideja bila je da država, kao generator nelikvidnosti, mora da vrati dugove privredi. Delom i na njihov zahtev, Ministarstvo finansija napravilo je analizu o tome koliki su državni dugovi. Međutim, prema rečima Nikole Pavičića, niko od njih trojice nije video tu analizu.

– Ideja je bila da se rokovi plaćanja urede zakonom i da se ograničenja odnose na sve. Jednostavno – da se promeni stara praksa poslovanja. Naravno, za one koji ne izmiruju svoje obaveze trebalo bi predvideti i sankcije, pa čak i krivične. Ova uredba koja će biti doneta ne rešava problem nelikvidnosti – kaže Pavičić.

Sa njim je saglasan i Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor”. Kako kaže, između države i javnih preduzeća trebalo bi da stoji znak jednakosti – jer su direktori ovih firmi odgovorni Vladi Srbije. On, ipak, smatra da je donošenje ove uredbe samo prvi korak u raspetljavanju vrzinog dužničkog kola i da je takav potez nadležnih, bez obzira na sve – za pohvalu.

 – Odnekud se mora krenuti i mislim da će država donošenjem ove uredbe pokazati da ima dobru nameru da problem nelikvidnosti reši – smatra Todorović.

Prema našim podacima, stanovništvo i privreda najviše duguju za struju, jer su potraživanja Elektroprivrede Srbije dostigla čak sto milijardi dinara. Sa druge strane, najveći dužnik je Javno preduzeće „Železnice Srbije”, čija su dugovanja dostigla oko 32 milijarde dinara.

Tako i analiza Ministarstva finansija o poslovanju javnih preduzeća pokazuje da lane država baš i nije bila dobar gazda, jer su republička infrastrukturna javna preduzeća na kraju prošle godine bili neto gubitaši (42,8 miliona evra). U odnosu na 2009. godinu gubitak je veći za 42 odsto, a dobit za svega 0,5 procenata. Na kraju krizne 2009. godine ova preduzeća bila su u plusu od bezmalo 40 miliona evra. Prema oceni iz ove analize, razlog za prelazak javnih preduzeća iz dobitaša u gubitaše najvećim delom je rezultat realnog rasta iskazanih ukupnih gubitaka tri javna preduzeća („Jat”, „Železnice” i „Putevi Srbije”). Sa druge strane, tome je kumovao i pad ostvarene dobiti pet javnih preduzeća – „Vode Vojvodine”, „Skijališta”, „Srbijagasa”, „Telekoma” i „Srbijavoda”.  

Prvi na listi gubitaša i dalje je „Železnica Srbije” (17 milijardi dinara). Najprofitabilnija preduzeća, sa druge strane, jesu „Telekom”, Aerodrom „Nikola Tesla” i „Srbijagas” – koja su u 2010. godini ostvarila više od 90 odsto dobiti javnih preduzeća.

A. Telesković

objavljeno: 07.10.2011.

Nastavak na Politika...

NoviMagazin.rs: Selektivno ograničenje rokova plaćanja