Izvor: B92, 02.Mar.2010, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar će ojačati kad ojača privreda

Beograd -- Srbija može da računa na jačanje dinara, a time i na manju upotrebu tuđe valute, tek s jačanjem svoje privrede i izvoza.

"Evroizacija" privrede samo je puka posledica gubitka našeg poverenja u dinar - od građana, preko privrede pa do države. I to nije počelo juče s rastom kursa evra, već mnogo ranije, kaže za Politiku prof. dr Davor Savin.

Povodom nedavnog predloga ministarke finansija Diane Dragutinović da se „umesto intervencijama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz deviznih rezervi NBS utiče na kretanje kursa, pokrene kampanja na nivou države kojom ćemo se suprotstaviti ’evroizaciji’ – dominaciji evra u ekonomiji Srbije”, Savin kaže da se to se ne postiže apelima.

Savin upozorava da je monetarno „poniženje” naše valute otpočelo otvaranjem druge Jugoslavije prema Tačnije posle prvih odlazaka naših ljudi u inostranstvo „na privremeni rad”. Od tada traje bezuspešna borba dinara za prevlast kod kuće i to s kim – s markom, dolarom, frankom, šilingom.

Dinar obara smanjenje direktnih stranih investicija

Jedini spas za dinar je stabilna nacionalna ekonomija

„ Jedini način da dinar zavlada domaćom monetarnom scenom jeste da nacionalna ekonomija bude uspešnija. A šta to znači? Da se krećemo u domenu poznatih, ali jedino ispravnih floskula – ostvariti veću efikasnost privređivanja i izvoz, uz dugoročnu stabilnost cena. Jednostavno, zar ne? Ekonomska teorija taj zadatak poznaje pod pojmom –„magični trougao”. Naziv nije slučajan. Zadatak je težak i zahtevaće krv, znoj, suze i vreme", zaključio je Savin.

Dinar danas plaća ceh decenijama nesputane inflacije i činjenice da ne uspevamo da kontrolišemo kretanja u kapitalnom bilansu. S ulaskom špekulativnog kapitala, zbog osetno viših domaćih kamatnih stopa proteklih godina, prilivi po osnovu privatizacije i inostranih kredita uticali su na rast vrednosti dinara, a kada su ti izvori presušili usledilo je obrnuto kretanje kursa koje nam sada nije po volji.

Tako se evro ustoličio i obavlja najvažnije funkcije dinara. Koristi se kao paralelna valuta, posebno pri kupovini ili prodaji većih vrednosti. Retki su oni koji su prodali stan ili neku vredniju imovinu za dinare. A to je, kako objašnjava Savin, velika slabost, jer se na taj način reducira prostor centralne banke za upravljanje novčanom masom. Osim toga, bez obzira da li priznajemo to ili ne – korišćenje tuđe valute formalno je i faktički dokaz da naša nije kvalitetna.

Evro se koristi i kao obračunska jedinica, mera vrednosti, upravo zbog svoje stabilnosti. To nas ništa ne košta. Ali zato umesto da kažemo da je cena nekog proizvoda 200 dinara, nama je lakše, a možda i jevtinije, da izustimo dva evra. Čist psihološki gubitak.

I šta je tu, po oceni našeg sagovornika, najteže – država nema nikakve, apsolutno nikakve, mogućnosti da nametne deevroizaciju. Tu nikakvi propisi i uredbe ne donose rešenje. Apel da se „korišćenjem dinarskih depozita države” smanji evroizacija sasvim je bez osnova.

„Država jedino barata dinarima u svim bilansima javnog sektora, odnosno budžetu. Čak i kada dobije podršku budžetu u stranim kreditima, oni se preko centralne banke najpre konvertuju u domaću valutu, a kompletan iznos zajma ili neki njihov deo NBS usmerava u devizne rezerve", kaže Savin uz upozorenje da se formalno odustajanje banaka od evro klauzula u svojim kreditima lako može zameniti drugom, manje upadljivom, ali koja će štititi njihov interes.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Dinar će ojačati kad ojača privreda