Izvor: Politika, 28.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar će jačati
U decembru će samo preko banaka u Srbiju ući 350 do 400 miliona evra, izjavio je guverner Radovan Jelašić koji u odbrani dinara očekuje pomoć vlade definisanu memorandumom i programom sa MMF-om
Dinar će, uprkos svemu, jačati na srednji i duži rok, ocenio je juče guverner NBS Radovan Jelašić, nakon što je to konstatovaoi Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD-a u „Izveštaju o tranziciji za 2008”. Guverner je izjavio da će se kurs stabilizovati jer će u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << decembru samo preko banaka za njihove klijente u Srbiju ući 350–400 miliona evra.
– Evri se mogu kupiti samo za dinare, a svaki put kada NBS proda evre „steriliše” višak dinara kojih odavno nije bilo toliko malo kao poslednjih dana. Ne bi bilo čudno da se NBS u kratkom periodu pojavi ne samo kao prodavac evra, već i kao kupac, što se dešavalo nekoliko puta u poslednje dve, tri godine – rekao je Jelašić, ne pristajući da licitira koliki će kurs biti do kraja godine.
Na pitanje „Politike” da li je Narodnoj banci potrebna veća pomoć vlade u odbrani kursa, guverner je odgovorio da je restriktivniji budžet već pomoć.
– To je i deo memoranduma koji treba da usvoji vlada u kome će se striktno podeliti odgovornost i znaće se ko kosi, a ko vodu nosi. U njemu će se odrediti i obaveza vlade vezana za regulisane cene kao što su energenti, struja, gas. Jer, NBS ne bi htela da preuzme odgovornost za određenu stopu inflacije, a da posle toga neko iznenadi sa povećanim cenama za 30–40 odsto – istakao je Jelašić.
– Naravno da nam treba podrška i već je definisana sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Sada samo treba da stanemo u to odelo koje je skrojeno. Ide polako, ali bolje je i tako nego da bude pretesno skrojeno, pa da ne možemo da uđemo, kao što nalaže sporazum sa Fondom. Program sa MMF-om je dovoljan, ali će se videti podrška kada se izađe sa budžetom.
Guverner nije mogao da kaže gde je granica odbrane kursa, niti da licitira koliko će evro vredeti do kraja godine. To može, ističe, samo tržište.
Pojedini ekonomisti prognoziraju da će pred božićne i novogodišnje praznike biti manje doznaka naših građana iz inostranstva koje utiču na ponudu evra i kurs. Guverner, međutim, ne vidi razloga zašto bi se priliv deviza po tom osnovu značajnije smanjio. – Naši ljudi u inostranstvu nisu od juče, već duže tamo žive. Dolaze nezavisno od krize. Sada imaju privilegiju da zamene devize po znatno većem kursu nego što je to bilo pre nekoliko meseci ili godinu dana – uverava Jelašić.
Dok mnogi trenutnu situaciju u zemlji ocenjuju kao nimalo ružičastu, guverner kaže: – Otidite u Knez Mihailovu. Svuda su pune prodavnice. Sve funkcioniše, možda manje nego pre mesec dva. Banke odobravaju kredite i stvari nisu tako crne.
--------------------------------------------------------------------------
EBRD popravila ocenu Srbiji
Zahvaljujući jačanju finansijskog sektora i liberalizaciji trgovine, Srbija je za napredak u tranziciji popravila prosečnu ocenu sa 2,7 na 2,8. Iako ima visok ekonomski rast, problemisu visok nivo inflacije i deficita tekućeg bilansa plaćanja, ocenilaje Evropska banka za obnovu i razvoj u Izveštaju EBRD o tranziciji za 2008: „Srbija je značajno napredovala u pravcu regionalnih i evropskih integracijai postigla napredak u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), čiji bi član mogla da postane u 2009. Neophodno je da fiskalna politika, uz restriktivnu monetarnu, osigura da se javna potrošnja zadrži pod kontrolom".
Kako je ocenioekonomista EBRD Piter Sanfi, visok stepen rasta u Srbiji poslednjih godina odslikava veliki potencijal zemlje, ali je kratko usporavanje neizbežno. „Prioriteti u planovima razvoja bi trebalo da budu pre svega završetak privatizacije, poboljšanje kvaliteta infrastrukture i održavanje makroekonomske stabilnosti.”
EBRD u Izveštaju navodi i da će visoka stopa privrednog rasta u Srbiji verovatno biti smanjena, zbog uticaja svetske finansijske krize. Privredni rast biće smanjen za 0,5 odsto, na sedam odsto u ovoj godini, a u 2009.na tri odsto. Na tri odsto će biti smanjena i prosečna stopa rasta u zemljama u tranziciji u 2009.
Ističe se da će, ukoliko se zadrži politička stabilnost, Srbija verovatno postati veoma zanimljiva stranim investitorima, ne samo zbog očekivane privatizacije velikih kompanija i infrastrukturnih projekata, već i zbog prednosti geografskog položaja naše zemlje.
Prema oceni EBRD, privatizacija velikih srpskih kompanija sporo napreduje i veliki broj velikih društvenih i državnihpreduzeća još nije prodat. Kao značajno ističe se da svi tenderi i prodaje moraju biti transparentni da bi se privukle preko potrebne investicije.
Srbiji je neophodna i izgradnja infrastrukture i predstoje joj suštinske reforme u energetici, saobraćaju i telekomunikacijama.
EBRD smatra da bi novoustanovljeni Nacionalni savet za infrastrukturu trebalo da odredi prioritete dugoročnih reformi, kao što su efikasna i nezavisna regulativa i učešće privatnog sektora.
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i ukidanje zabrane izvoza žitarica doprinelo je da Srbija popravi ocenu u oblasti trgovine i spoljnotrgovinske razmene sa tri plus na četiri minus. Snažan rast i širenje finansijskih usluga u poboljšanom zakonskom okviru povećali su ocenu za bankarske reforme i liberalizaciju kamata sa tri minus na tri. Srbija je popravila i ocenu za infrastrukturne reforme sa dva na dva plus.
B. Dumić
[objavljeno: 29/11/2008]
Rast srpske ekonomije biće oko tri odsto naredne godine
Izvor: Kurir, 28.Nov.2008
BEOGRAD, 28. novembra (Tanjug) - Privredni rast Srbije u 2009. godini, kako se očekuje, biće smanjen na oko tri odsto, ocenio je danas glavni ekonomista Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof. On je prilikom predstavljanja "Izvestaja o tranziciji" za 2008. godinu, rekao da Srbija u napretku...
