Izvor: Politika, 05.Jan.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da ga nismo prodali – NIS bi danas bio zatvoren

Do kraja januara poznat novi strateški partner za gradnju Termoelektrane – toplane Novi Sad, kaže Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku

Najava gradnje nove gasne elektrane u Novom Sadu nije u svrhu političkog marketinga, niti će biti samo još jedno od predizbornih obećanje. Od ove investicije, vredne 250 miliona evra se neće odustati, a do kraja januara trebalo bi da bude izabran i budući strateški partner, kaže u razgovoru za „Politiku” Petar Škundrić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << savetnik premijera za energetiku.

– Tender je u toku. Zatvoren je sa stanovišta tenderske dokumentacije, ali još nije potvrđen strateški partner za ceo posao. Očekujem da će se do kraja januara sve završiti i ući u fazu ugovaranja o osnivanju novog zajedničkog preduzeća – istakao je Škundrić.

– Ova nova termoelektrana, toplana u Novom Sadu obezbediće 300 megavata toplotne energije za daljinske sisteme grejanja i 450 megavata za proizvodnju električne energije, što je ozbiljan kapacitet na nivou hidrocentrale Bajina Bašta – objašnjava naš sagovornik.

– Za gradnju nove gasne elektrane potrebno je između dve do dve i po godine, odnosno oko 30 meseci od trenutka završetka projektne dokumentacije. To bi – pojašnjava Škundrić – bio prvi veliki kapacitet koji bi mogao biti pušten u rad do 2015. godine. On se poklapa s planovima gradnje magistralnog gasovoda Južni tok kojim se dodatne količine gasa dovode u Srbiju, a o čemu se vodilo računa kako bi buduća gasna elektrana imala dovoljno ovog energenta za rad.

Sa druge strane, dovoljno gasa za rad ove gasne elektrane obezbeđen je već sada, novim međudržavnim ugovorom potpisanim sa Gaspromom i to bez plaćanja posebnih penala za ugovoreni, a ne povučeni gas.

Prema oceni Škundrića, ovaj projekat znatno doprinosi energetskoj sigurnosti zemlje i ima razvojnu funkciju za Vojvodinu, ali i celu Srbiju, jer će uposliti domaću građevinsku industriju, a biće otvorena i nova radna mesta.

Upitan, da li je NIS zainteresovan za ceo projekat, Škundrić potvrdno odgovara i kaže da bi se NIS uključio u konzorcijum firmi za koje je raspisan tender, te da bi njegov značaj priključenja bio izuzetan ne samo zbog obezbeđenja dovoljnih količina gasa kod Gasproma i iz domaćih izvora, već i zbog najpovoljnije cene gasa.

– Za nas je NIS vrlo značajan u ovom projektu, jer mi kao država u NIS-u imamo 30 odsto kapitala. U ceo posao bi sa jedne strane bila uključena Elektroprivreda Srbije i Grad Novi Sad, a sa druge konzorcijum stranih firmi, za koje u ovom času, zbog toga što tender još nije završen, ne mogu da iznosim imena – kaže Škundrić i dodaje da se ovakva ponuda ne odbija.

Ta gasna elektrana biće od velike pomoći upravo u trenutku kada je hidrologija veoma loša, kada imamo negativan saldo u 2011. godini u odnosu uvoza i izvoza struje u poslednje tri godine, te nije bilo boljeg trenutka da se proceni važnost gradnje novog kapaciteta.

Na pitanje ima li nekih konkretnih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije za koje je NIS zainteresovan, Škundrić objašnjava da NIS, kao i većina energetskih kompanija, širi svoj portfolio na ostale segmente energetike, a posebno je zainteresovan za ulaganje u čistu energiju.

– U prvom redu u svojoj strategiji se opredelio da uđe u aranžman sa kompanijama koje su dobile licence za izgradnju vetroparkova za proizvodnju struje, kao i dobijanje čiste energije iz biomase i proizvodnje biogoriva – kaže Škundrić i dodaje da je drugi segment vezan za korišćenje biomase.

Imajući u vidu dosadašnje poslovne rezultate, ukupan portfolio i razvoj kompanije koji se odvija saglasno međudržavnom sporazumu i kupoprodajnom ugovoru, NIS je pored Telekoma jedina kompanija u Srbiji koja može da izađe na stranu berzu. Odluku o izlasku na berzu donosi Upravni odbor.

– Realno je očekivati da dobit NIS-a na kraju 2011. godine bude veća od 300 miliona evra, što će biti ubedljivo najbolji poslovni rezultat. Sve što je ostvareno kao dobit do sada je reinvestirano u kompaniju – naglašava Škundrić.

Na pitanje, kada bi mali akcionari s obzirom na dobit NIS-a mogli da očekuju da dobiju dividende, on kaže da oko podele dividendi treba da se postigne dogovor na nivou strateških partnera, odnosno Skupštine akcionara. Pitanje je za kompaniju, ali i Srbiju, da li je bolje da se sva dobit reinvestira ili da se deo dobiti podeli u obliku dividendi.

– Ako se ide na reinvestiranje ukupne dobiti ubrzava se razvoj kompanije i približavamo je krajnjem cilju da postane lider na Balkanu. Vrednost NIS-a sa ovakvim poslovnim rezultatima je daleko veća nego kada je potpisan kupoprodajni ugovor. Realno, NIS tada i nije vredeo više od 800 miliona evra. Gubici su bili preko 300 miliona evra, a kreditna zaduženost NIS-a preko milijarde evra. Da nismo tada potpisali kupoprodajni ugovor s Gaspromnjeftom danas bi možda morali da zatvorimo NIS, jer kompanija ne bi mogla da opstane bez stalnog ulaganja – kategoričan je Škundrić.

Ozbiljan napredak NIS je zabeležio u oblasti istraživanja rezervi nafte i gasa kako u zemlji tako i u okruženju. Planira se da NIS bude jedan od partnera u eksploataciji naftnih škriljaca. Ukoliko se bude ovakvim tempom nastavilo s investicijama, može se očekivati da jedna akcija NIS-a dostigne vrednost od 1.000 evra.

Kada je reč o ulaganjima sa Italijanima u gradnju hidroelektrana, Škundrić podseća da je u oktobru mesecu, u Rimu, potpisan završni dokument o strateškom partnerstvu, kojim su definisani svi uslovi saradnje kako u smislu definisanja kapaciteta, tako i cena struje od 155 evra po megavata satu.

To je najveća investicija u oblasti obnovljivih izvora energije. Povraćaj uloženih sredstava se očekuje za četiri do šest godina, a realno je očekivati da prve dve hidrocentrale na Ibru počnu da se grade u aprilu ove godine. Projekat predviđa gradnju kapaciteta na Ibru, srednjoj Drini i jednog broja mini hidroelektrana. Ministarstvo je do sada dalo saglasnost na gradnju oko 150 malih hidroelektrana.

Jasna Petrović

objavljeno: 06.01.2012.

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Petar Škundrić: Da NIS nije prodat bio bi zatvoren