Izvor: Politika, 21.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci vole plazmu

Na Kosovo i Metohiju najviše izvoze Srbija, Makedonija i Nemačka, a sa Kosmeta proizvodi najčešće odlaze u Makedoniju, Srbiju i Albaniju.– „Imlekova” „kravica” jeftinija u južnom nego u severnom delu Kosovske Mitrovice

Srpski ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je da je važno održati i ojačati trgovinske veze sa Kosovom i Metohijom. Srećom, Albanci vole plazmu, pa dobar „prolaz” mogu očekivati i ostali poznati srpski proizvodi. Uostalom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Kosovo i Metohiju najviše izvoze Srbi, Makedonci i Nemci, a sa Kosmeta proizvodi najčešće odlaze u Makedoniju, Srbiju i Albaniju (38,9 odsto ukupnog izvoza Pokrajine).

Na kosovskom tržištu najtraženiji su srpski prehrambeni proizvodi, pića i cigarete, koji čine 30,7 odsto uvoza iz Srbije. Albanci od Nemaca najčešće kupuju automobile (48,1 odsto uvoza iz Nemačke u Pokrajinu).

Radi borbe i očuvanja dobrog položaja na kosovskom tržištu, Milosavljević će, kako kaže, učiniti sve da razdvoji ekonomske od političkih tema, što mu je, uostalom, i posao. „Pomoći ćemo svakom ko želi da kupi bilo šta iz Srbije, pod bilo kojom markom. Ako partner sa Kosova hoće da kupuje robu iz naše zemlje, a domaća fabrika hoće to da proizvede i to se uklapa u njihove kalkulacije, pomoći ćemo mu u tome i imaće podršku države”, rekao je ministar.

Nostalgija prema SFRJ na Kosmetu ne može da se poredi sa, recimo, onom u Makedoniji gde se „jafa” keks redovno gricka, ali se bez obzira na emocije naše ulje prodaje „kao alva” u kosmetskim dućanima. U albanskom delu Mitrovice zejtin još poistovećuju sa „dijamantom”. Tržište ipak ima određene principe koji funkcionišu čak i na Balkanu, a Srbija, prema rečima ministra Milosavljevića, ne treba olako inostranim proizvođačima da prepusti rafove u marketima južne pokrajine, gde počasno mesto zauzima i voda „heba”.

Miki Mihajlović, direktor vladine agencije za odnose sa medijima i dobar poznavalac kosovskih prilika, rekao je da je bilo nekoliko pokušaja udruženja sa Kosmeta da bojkotuju srpske proizvode, ali su oni propali.

– Na tom tržištu prostora ima za prodaju našeg ulja, brašna, mleka, zapravo strateških proizvoda, koje nije isplativo dovoziti iz drugih zemalja jer prevoz i te kako utiče na njihovu cenu. Naftu i struju takođe možemo da ponudimo, a posebno veštačka đubriva i, možda, najviše građevinski materijal – objasnio je Mihajlović.

Cigle, crep i drva, istini za volju, nisu ni prestali da se izvoze u južnu srpsku pokrajinu. Za građevinski materijal važi pravilo da ne može da se vozi daleko jer je neisplativo.

– Niko iz Prizrena neće da kupuje ciglu iz Turske. Ne zato što ne valja, već zato što bi to bilo skupo. Ako hoćemo u tržišnu ekonomiju, onda moramo da se prilagodimo njenim zahtevima. Ne vidim da je politika tu presudna. Ne vidim ni zašto srpski proizvođači ne bi na ambalaži napisali uputstvo na albanskom jeziku – rekao je Mihajlović.

Marija, naša sagovornica iz severnog dela Kosovske Mitrovice, u nabavku često ide u južni, albanski deo. Razlog su niže cene u tamošnjim prodavnicama, čak i srpskih proizvoda.

– Još pre rata važilo je pravilo: „Ko prodaje ulje Albancima kao da prodaje vodu u pustinji”. Zašto je naše ulje jevtinije u južnom delu, ne znam. Ima tu mnogo „carinske gimnastike”. Čuvenu „Imlekovu” „kravicu” Albanci rado kupuju. I ja je kupujem u njihovim prodavnicama jer je jevtinija nego u onim na severu – rekla je Marija.

Doduše, pazare ponešto i Albanci u srpskom delu grada, uglavnom gorivo. Tamo košta 75–80 dinara jer je Vlada Srbije ukinula plaćanje akciza na Kosmetu gde žive Srbi.

Borko Pavićević

[objavljeno: 22/07/2008.]

Nastavak na Politika...