Izvor: Večernje novosti, 17.Okt.2015, 21:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Agencije u "minusu" profesori u "plusu"

DIREKTOR Agencije za lekove i medicinsku opremu zarađuje 171.012 dinara. Koju hiljadu manje prima prvi čovek Agencije za privredne registre, baš koliko i glavni šef Agencije za energetiku. Ukoliko zaživi trenutni Nacrt zakona o platama, primanja im od sledeće godine neće prelaziti 155.000 dinara. Toliko bi trebalo da iznosi najviša osnovna zarada u državnoj upravi. Sa druge strane, svima je jasno da zaposleni u prosveti i zdravstvu zarađuju manje nego što bi trebalo, pa će se, saznajemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Vladi, ići na to da se njihova primanja povećaju. - Propis o platama će najviše da utiče na javne agencije i tamo će primanja biti najviše smanjena. Ali to neće imati velikog efekta na budžet, jer nije u pitanju veliki broj zaposlenih. Istovremeno, treba da razmišljamo o povećanju plata onih za koje svi znamo da su ispod nivoa rada. To su svakako prosveta i zdravstvo - kaže izvor "Novosti" iz Vlade. Nova pravila bi trebalo da "nivelišu" i plate gradonačelnika. Prema podacima o primanjima koje objavljuje Agencija za borbu protiv korupcije, teško bi se pretpostavilo da prvi ljudi gradova i opština po Srbiji obavljaju slične poslove. Branislav Tošić, predsednik opštine Vladičin Han, stoji na sajtu Agencije zarađuje 75.150 dinara. Prvi čovek Beograda, Siniša Mali, tačno 120.000 dinara, a njegov kolega iz Novog Sada, Miloš Vučević - 150.000 dinara. Doduše nisu svi bili revnosni u podnošenju izvešataja, iako su u obavezi da to rade, pa je podatak o plati novosadskog gradonačelnika iz 2013. godine.OMBUDSMANI I REVIZORI IZUZETI ZAKON o platama se neće odnositi na poverenike i ombudsmana, kao i revizora, ali hoće na zaposlene u ovim institucijama. Nova pravila bi mogla prilično da srežu primanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije. Još je, međutim, neizvesno hoće li ova budžetski nezavisna institucija ostati samostalna i u "krojenju" plata. - Jasno je da NBS najviše odskače sa platama od drugih državnih institucija. Oni se, sa jedne strane, sami finansiraju, a sa druge, za svoj rad, ipak, odgovaraju Narodnoj skupštini odnosno državi. Moguće je da će oni biti izuzeti od Zakona o platama, ali možda i pronađemo neki model i da njihova primanja uvedemo u kategoriju "realnih plata" - kaže izvor "Novosti" u Vladi. - Za funkcionere će se kasnije raditi dodatni propis koji će još detaljnije regulisati njihova primanja. U velikom broju će se približiti zarade. Većina funkcionera sada ne prelazi gornju granicu od 155.000 dinara - dodaje izvor iz Vlade. Stručnjaci ne očekuju značajne uštede od novog propisa, ali napominju da je važno da se istraje u njegovoj primeni. Bilo je i ranijih pokušaja koji su neslavno završili. - Novi zakon neće doneti velike uštede javnim finansijama, jer verujem da će to ujednačavanje, ipak, ići malo više ka povećanju, nego smanjenju zarada - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Ne očekujem ni značajno veće troškove, on treba u narednim godinama da dovede do uređenog sistema zarada. Da oni koji rade iste poslove primaju i istu platu. Razlike u nivoima stručnosti treba da se dovedu na ekonomski opravdan nivo. To podseća na bivšu Jugoslaviju, tada je odnos bio jedan prema osam. Nije teško samnjiti plate direktorima, ali jeste hiljadama zaposlenih. Teško je smanjiti plate oficirima ili policiji. Plan je da zakon o platama stupi na snagu 1. januara 2016. godine. On se odnosi na 500.000 korisnika u 11.000 budžetskih institucija. Predviđa 60 platnih razreda i isto toliko koeficijenata od jedan do 7,5. Trenutni propisi predviđaju 70 različitih osnova za naknadu, više od 10 osnovica za obračun i oko 900 koeficijenata.

Nastavak na Večernje novosti...