Izvor: Kurir, 13.Dec.2011, 19:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MEDICINSKE USTANOVE ĆE SAME CENITI RIZIK OD KORUPCIJE

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković navodi da građani i dalje zdravstvo doživljavaju kao najkorumpiraniji deo javnog aparata i ističe da se postojeći mehanizmi za zaštitu pacijenata nisu pokazali kao najsrećnije rešenje u prevenciji i borbi protiv korupcije i da se moraju menjati

BEOGRAD - Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković najavila je da će naredne godine medicinska struka i ustanove, kako bi podstakle borbu protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << korupcije u zdravstvu, dobiti od agencije smernice za izradu unutrašnje analize rizika od korupcije.

Tim dokumentom, takozvanim planom integriteta, mora da se postavi stepen odgovornosti svake medicinske sestre, svakog lekara, od trenutka kada pacijent prekorači prag zdravstvene institucije, rekla je Marković na skupu "Građani u borbi protiv korupcije u zdravstvu" i navela da se svako primanje poklona vrednijeg od 1.500 dinara smatra za mito.

"Tako ćemo pokušati da do 2015. godine uspostavimo sistem i da u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji znamo šta možemo da očekujemo", rekla je Marković na skupu na kojem je ukazano da nepoverenje u institucije sistema ometa aktivno uključivanje građana u borbu protiv korupcije.

Marković je na konferenciji, sa koje je poručeno da građani i dalje zdravstvo doživljavaju kao najkorumpiraniji deo javnog aparatana, istakla da se postojeći mehanizmi za zaštitu pacijenata nisu pokazali kao najsrećnije rešenje u prevenciji i borbi protiv korupcije i da se moraju menjati.

"Preventivne aktivnosti, među kojima se posebno ističe edukacija, su od izuzetnog značaja i predstavljaju oblik promocije javnih standarda. Iako je Agencija za borbu protiv korupije osnovana kao dugoročni instrument u sistemskoj prevenciji korupcije, u nju se moraju uključiti svi", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić ocenio je na skupu da država mora jasno da definiše standarde usluga u svim delovima zdravstvene zaštite, kako bi se smanjila mogućnost diskrecionog odlučivanja lekara, a time i mogućnost za koruptivno ponašanje.

"Pacijenti moraju imati mogućnost da prijave čak i sumnju u bilo kakvu neregularnost ili povredu svojih prava, a postojeći mehanizmi, među kojima se naročito ističe instuticija zaštitnika pacijentovih prava očigledno nisu dovoljno efikasni", rekao je Nenadić.

Konferenciju su organizovale nevladine organizacije Grajdanska incijativa "Majka hrabrost" i Udruženje građana "Roditelj", čija je predstavnica Bojana Selaković ukazala na veoma nizak nivo informisanosti građana o funkciji obaveznih doprinosa za zdravstveno osiguranje i pravima pacijenata.

"Takođe, problem je i neprepoznavanje skrivenih oblika korupcije u službama za reproduktivno zdravlje, ali i etiketiranje cele lekarske profesije kao korumpirane", rekla je Salaković.

Prema njenim rečima, građani ne prijavljuju korupciju zbog nepoverenja u institucije sistema i straha da će onima koji prijavljuju, pojedine usluge biti uskraćene ili pružene nedovoljno kvalitetno.

"Takođe, pokazalo se da pacijenti neretko i sami iniciraju koruptivno ponašanje koje je izazvano strahom i nesigurnošću da im u suprotnom neće biti obezbeđen adekvatan tretman", rekla je ona.

Konferencija je održana kao jedna od aktivnosti projekta: "Za zdravlje! Zajednički protiv korupcije" koji se realizuje u okviru programa "Jačanje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama".

Program sprovodi UNDP Srbija uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, a kako je rečeno, osnovni ciljevi kampanje su podizanje svesti građana o štetnom uticaju svih oblika korupcije na kvalitet zdravstvenih usluga (ne samo otvorenih oblika korupcije i iznude), kao i pružanje podrške i saveta građanima koji su direktni korisnici zdravstvenih usluga u prepoznavanju koruptivnog ponašanja.

Nastavak na Kurir...