Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2014, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vikendi zavijaju porodice u crno

ČUVENI nedeljni ručak, porodica na okupu i topao razgovor, slika je naše porodice do pre tridesetak godina. Ovaj „prikaz“ danas je, nažalost, prava retkost. Pritisnuti nezaposlenošću, besparicom i teškim sastavljanjem kraja s krajem, roditelji obično rade i subotom ne bi li „namakli“ koji dinar više. Za decu nemaju vremena, malo se viđaju, a njihovi razgovori najčešće su površni i „na brzinu“. Nerešeni problemi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se nagomilavaju... A, onda sledi „pucanje“, pa umesto bezbrižnog okupljanja ukućana vikende obeležavaju nasilja i pogibije. I zvanični podaci MUP Srbije potvrđuju da vikend mnogobrojne porodice zavije u crno, bilo da je reč o teškim saobraćanim nesrećama, u kojima sve češće stradaju mladi, ili o nasilju u porodici. Štaviše, ako nasilje vikendom i izostane, ova dva „slobodna“ dana dovoljna su „podloga“ za konflikte u današnjoj prosečnoj porodici. Otuda i zvanična statistika pokazuje da „porodična crna hronika“ kulminira ponedeljkom, pa je prvi radni dan prvi i po nasilju u porodici. - Zbog fizičke blizine, članovi porodice vikendom dobijaju priliku da među najbližima ispolje sve frustracije doživljene van porodice - smatra docent dr Milana Ljubičić, sociolog, sistemski porodični terapeut Instituta za sociološka istraživanja u Beogradu. - Samo u sferi društvenog života čovek se svakodnevno susreće sa nizom stresora i frustracija koji krajnje negativno utiču na odnose u porodici. A, kada ih problemi „načnu“, većina naših porodica nema gotovo nikakvu podršku, pa su u nevolji upućene same na sebe. Nijedan problem u odnosima članova porodice, smatra Marija Milenković, pedagog i dečji psihoterapeut Porodičnog savetovališta „Krug“ u Beogradu, nije „nikao preko noći“, nego postoji mnogo pre nego što se nasilje ispolji. - Čaša se prelije od male kapi, pa je „okidač“ za nasilje uglavnom samo jedna u nizu „običnih“ situacija koja sama po sebi ni po čemu ne mora da bude posebna - kaže Milenković. - Kada se tome dodaju svi problemi društva koji se odražavaju na svaku porodicu, jasno je zašto je današnja porodica u nezavidnoj situaciji, i to na više „polja“. Roditelji kao da nemaju više ništa sa decom, osim materijalnih veza, a njihov autoritet zasnovan na moralnosti i realnom strahu od posledica učinjenih dela, gotovo da je iščezao. Sa njim i svi autoriteti van kuće. Stasali u takvim okolnostima, objašnjava Milenkovićeva, mladi vikendom kreću u klubove i kafiće, prekomerno piju alkohol i sve češće uzimaju i različite narkotike...ZANEMARIVANjE NAJVEĆA KAZNA - U VREME polemike oko fizičkog kažnjavanja dece, smatram da moramo imati na umu da je, ukoliko se zabrana usvoji, neophodno i roditeljima pružiti sveobuhvatnu, sistematsku, dostupnu i besplatnu psihološku, kao i praktičnu pomoć u savladavanju roditeljskih veština. Nedostatak ovog usavršavanja i nebavljenje svojim detetom mnogo su gori stav od poneke „ćuške po guzi“. U stvari, nema veće kazne za dete od zanemarivanja, a ono je u našim porodicama sve češće - naglašava Marija Milenković. - Uz sve to „ohrabreni“ su predstavama da mladost podrazumeva otaljavanje obaveza bez mnogo truda i da donosi prava bez obaveza - dodaje dr Ljubičić. - Ako se uzme u obzir da nemaju realan uvid u lične i društvene (ne)prilike i da su u dobi kada misle da je „čitav svet njihov“, onda procenjuju da im se ništa loše ne može desiti, pa ni saobraćajne nesreće u kojim ugrožavaju i svoj i tuđe živote. Da li se takve nesreće mogu sprečiti, Ljubičić kaže da je teško govoriti. - S druge strane, odgovornost za „nedogovornost“ mladih pada, koliko na društvene (ne)prilike, toliko i na roditelje koji deci dozvoljavaju manje-više sve - poručuje profesorka Ljubičić. Ključ za rešenje i izlaz iz ovakvih situacija, po rečima Marije Milenković, svakako je u rukama države, pre svega pomaganjem i podrškom porodici. Za to, smatra, postoje brojne mogućnosti od medijskih poruka do neposrednog angažovanja stručnjaka, prvenstveno psihoterapeuta, koji treba da budu dostupni i u osnovnoj zdravstvenoj zaštiti jer je reč o ljudskom pravu na odgovarajuću psihološku pomoć. A da bi se nasilje u porodici sprečilo, dr Milana Ljubičić veruje da preventiva mora da uključi, pre svega, sistemsku podršku porodicama u nevolji. - Zbrinjavanje porodice sa malom decom u kojoj su oba roditelja ostala bez posla, ili pomoć mladima da se zaposle i da egzistenciju ne vežu za ostarele roditelje, samo su neka od pitanja na koje bismo odgovore morali dobiti od društvenih servisa, a ne od osiromašenih roditelja bez posla i autoriteta - poručuje dr Milana Ljubičić.

Nastavak na Večernje novosti...