Izvor: B92, 29.Avg.2014, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enigmatika - gimnastika za vijuge
U časovima dokolice ili užurbanosti, da bi se napravio predah, mnogi sa zadovoljstvom rešavaju rebuse, anagrame, zagonetke ili ukrštenice. Sastavljači ovih mozgalica okupiće se tokom vikenda u Boru, na 14. susretu enigmata, u organizaciji Enigmatskog saveza Srbije (ESS).
Rešite najbolju ovogodišnju zagonetku
„Detetu ga svome daš, al’ ostane i tebi.
Da ga neko drugi traži, nikada ga dao ne bi.”
Autor je Jelena Kujundžić iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Majura.
Tom prilikom biće uručene nagrade najboljima na nedavno završenom konkursu za najbolju zagonetku na kojem je učestvovalo 46 autora, s više od stotinu prijavljenih radova, piše Politika.
Kako kaže Milorad Živanić, predsednik ESS-a, u našoj zemlji ova vrsta zabave je veoma popularna.
– Štampani mediji obavezno imaju strane posvećene svojevrsnoj gimnastici za vijuge. Izlaze specijalizovani časopisi posvećeni enigmatici, u njihovom rešavanju uživaju i penzioneri, ali i deca – kaže Živanović.
S druge strane, zabavu koja je kao obavezno štivo u dnevnu štampu ušla početkom 20. veka, i to na stranicama „Njujork tajmsa”, a čiji koreni dosežu do stare Grčke, u našoj zemlji stvara oko stotinak autora. Među njima, dodaje naš sagovornik, ima razlika u pristupu:
– Autori su ljudi različitih profesija i starosne dobi. Ima i dama, ali u manjem broju. Kako kažemo u Savezu, naši članovi su svi, od portira do doktora nauka.
Mlađe generacija autora koristi specijalizovane kompjuterske programe za stvaranje pitanja ali zagovornici tradicionalne škole, poput Živanića, smatraju da nijedan softver ne može da dosegne kreativnost ljudskog razmišljanja:
– Takve sastavljače nazivamo enigmatskim trgovcima. Njima je cilj da naprave što više materijala kako bi prodali i zaradili.
Naš sagovornik otkriva, na primer, da kada je u ukrštenici mnogo crnih polja, kreativnost autora nije na zavidnom nivou:
– To ne znači da je loša, ali dobre ukrštene reči krasi bogatstvo reči, malo jednoslovnih i dvoslovnih pitanja.
Na pitanje da li će video-igre i društvene mreže na internetu ovu vrstu zabave poslati u istoriju, Živanić odgovara odlučno.
– Neće. U SAD ili Italiji enigmatika je veoma popularna. Njihova godišnja okupljanja su svetske svetkovine a na pojedinim fakultetima enigmatika se izučava i kao posebna disciplina. Prethodnih godina rađena su istraživanja kojima je dokazano da ova vrsta razmišljanja, pa makar u časovima dokolice, pozitivno utiče na očuvanje moždane aktivnosti, naročito kod starih lica – zaključuje Živanić, koji će narednih dana sa oko 50 srpskih enigmata, ali i gostima iz Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, odmeravati snage kroz kreiranje anagrama, kvizovki, zagonetki...
Ilustracija: www.sxc.hu
Enigmatika, kao obavezno štivo, ušla je u dnevnu štampu početkom 20. veka, na stranicama „Njujork tajmsa”, a njeni koreni dosežu do stare Grčke
.
.jpg)
