Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2011, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glasanje o SSP sa Srbijom odloženo za sutra

STRAZBUR -

Poslanici Evropskog parlamenta neće se danas izjašnjavati o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, kako je bilo predviđeno, već će to učiniti sutra jer je glasanje odloženo iz tehničkih razloga.

O SSP će se glasati sutra u podne kada je predviđeno i glasanje o rezoluciji izvestioca EP za Srbiju Jelka Kacina.

Tokom današnje parlamentarne debate o ratifikaciji SSP, evropski komesar za proširenje Štefan File, mađarska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ministarka za evropske poslove Eniko Đori i izvestilac Kacin pozvali su evropske poslanike da podrže ratifikaciju ovog sporazuma sa Srbijom.

"Lično sam veoma ohrabren pristupom procesu proširenja koji je Srbija pokazala u ", rekao je File evropskim poslanicima dodavši da je Srbija "juče slala poruke zabrinutosti, dok danas šalje poruke ohrabrenja".

Veliki napredak

File je ocenio da je Srbija u stanju da iskoristi sve potencijale koje proces pridruživanja EU i da je treba ohrabriti da nastavi napred.

Slične ocene iznela je i Đori, čija zemlja trenutno predsedava Evropskoj uniji.

Ona je naglasila da je Srbija do sada ostvarila veliki napredak i da se zahvaljujući tom napretku "nalazimo sada ovde gde se nalazimo", pred ratifikacijom SSP.

Đori je upozorila, međutim, da je "situacija u Srbiji krhka" i da je zato ovoj zemlji "potrebno ohrabrenje".

"Srbija je posvećena radu na postizanju članstva u EU i mi ćemo ih podržati u tome. Srbija je spremna da preduzme sve neophodne korake", dodala je ona.

Đori je naglasila da ratifikacija SSP ne predstavlja kraj procesa, nego njegov početak.

Podrška i podsećanje na obaveze

Izvestilac Kacin ukazao je na nedostatke sa kojima se Srbija suočava na svom putu evropskih integracija, kao što su reforma sudstva ili pitanje restitucije, ali je naglasio da Srbija mora dobiti podršku EU.

"Moramo ih podržati na ovom istorijskom putu, ali ih i upozoriti na to šta sve još treba da učine", rekao je Kacin.

Slične su bile i intervencije poslanika koji su uzeli reč tokom debate, kao što je slovenački poslanik Zoran Thaler koji je rekao da "demokratska Srbija sa predsednikom (Borisom) Tadićem na čelu zaslužuje podršku".

Đelić: Nema sumnje

Kako je uoči odlaska u Strazbur Tanjugu rekao potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, nema nikakve sumnje da će Evropski parlament ratifikovati ovaj sporazum.

Đelić je istakao da bi konsenzus oko tog pitanja trebalo bi da bude što je širi mogući, poput onog kakav je postojao kada je krajem 2009. godine ukinute vize za građane Srbije.

Evropska unija je odlučila da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom i do sada je to učinilo 11 od 27 zemalja članica.

Prva je to učinila Španija 21. juna prošle godine.

Đelić je izrazio očekivanje da će Nemačka taj sporazum ratifikovati u februaru, a da Francuska do kraja aprila ove godine.

Prvi ugovorni sporazum između Srbije i EU potpisali su 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i tadašnji predsedavajući EU Dimitrij Rupel.

Sporazum je potpisan nakon dramatičnih pregovora u kojima su učestvovali srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren, te holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen.

Solana i Ren su, naime, do duboko u noć pregovarali s Ferhagenom o pronalaženju rešenja kako bi bilo omogućeno potpisivanje SSP-a i isto vreme zadovoljen holandski stav o uslovljavanju početka primene povlastica iz Sporazuma punom saradnjom s Hagom.

Briselski zvaničnici i ministar Jeremić su tada ocenili da je postignuti dogovor snažan podstrek proevropskim snagama u Srbiji i izrazili nadu da će sporazum ubrzo i zvanično stupiti na snagu.

Ta nadanja su dodatno porasla nakon što su uhapšeni i izručeni Haškom tribunalu Stojan Župljanin i Radovan Karadžić, ali umesto očekivane odluke o deblokiranju Privremenog sporazuma, iz Brisela je stigao "hladan tuš" u vidu eksplicitnog stava Holandije da je uslov za njegovu primenu izručenje Ratka Mladića.

Stav Holandije izolovan unutar EU

Tvrd stav Holandije ostao je izolovan unutar EU, ali i dovoljan da ratifikacija SSP ne počne sve do 14. juna ove godine, kada je glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc izvestio ministre spoljnih poslova EU o tome da je zadovoljan saradnjom sa Srbijom.

"Mi smo zaključili da Srbija nastavlja da sarađuje kako bi ostvarila nove rezultate na tom polju. Zato smo se dogovorili da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju damo na ratifikaciju", rekla je tada visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

U periodu od potpisivanja do početka ratifikacije SSP Srbija je jednostrano primenjivala ovaj sporazum.

Potpisivanje SSP i početak njegove primene značajan su korak na evropskom putu Srbije, koji vodi ka uređenijem, stabilnijem i prosperitetnijem društvu i ulasku države u punopravno članstvo EU.

Primena Sporazuma za Srbiju je od velikog značaja, s obzirom na to da je njegov osnovni ekonomski element stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, koja predstavlja ne samo tržište od oko pola milijarde potrošača, već i tradicionalno najvažnijeg ekonomskog partnera Srbije, sa kojim se obavlja više od polovine ukupne robne razmene sa svetom, oko 56 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Politika: Sutra glasanje i o novoj rezoluciji EP o Srbiji

Cafe.ba: Glasanje o SSP sa Srbijom odloženo za sutra

Blic: Danas glasanje o SSP i novoj rezoluciji o Srbiji

SEEbiz.eu: Evropski parlament danas glasa o SSP i novoj rezoluciji o Srbiji

SrbijaNet.rs: Evropski parlament ratifikovao SSP sa Srbijom