Izvor: MozzartSport.com, 03.Maj.2016, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Auf Wiedersehen, Pep! Kao da nisi ni dolazio

Gvardiola ionako nije doveden da bi osvajao pehare u Nemačkoj, ali za tri godine u Bajernu nije napravio ni makac u Ligi šampiona

Auf Wiedersehen!

Još da osvoji bod, ispije kriglu piva, mahne navijačima sa terase čuvenog trga u Minhenu i - ode.

Teško da će iko za njim u Minhenu žaliti. Ma koliko Pep Gvardiola učvrstio temelje Bajernove vladavine Bundesligom, čini se da večeras >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << svih 70.000 gledalaca na Alijanc areni proklinju delom Španca, a delom Upravu slavnog kluba, zbog odluke da u leto 2013. sa trenerske klupe smeni Jupa Hajnkesa. Sa njim su osvojili sve. I izgledali moćno. Ma ko bio preko puta. Igrali su totalni fudbal. Napred, nazad. Daš gol, primiš, pa opet daš. Tipično nemački. Igrali su lepo. Povrh svega, pobeđivali.

A tri godine kasnije gledaju u leđa Gvardioli za koga će malo ko reći da je unapredio Bajern. Žetva trofeja na lokalnom nivou se ionako podrazumevala. Tim pre što Bavarci nijednom u minule tri sezone nisu imali dostojnog rivala, pa su titule obezbeđivali znatno pre spuštanja zavese, međutim, kad je trebalo dominaciju preseliti na međunarodni okvir tu se Pepov Bajern - pokvario.

Tri puta je eliminisan u polufinalima Lige šampiona. Svaki put je dželat dolazio iz Španije. Real 2014. (0:1, 0:4), Barselona 2015. (0:3, 3:2) i sad Atetliko Madrid (0:1, 2:1). Dakle, od šest utakmica na tom ekstra nivou, Pep Gvardiola je dobio samo dve, a da nijednom nije bio ni blizu prolaska. Nijednom nije vodio. Nijednom nije bio u situaciji da ima dobru poziciju za plasman u finale. A lepo mu je Karl-Hajnc Rumenige na početku objasnio šta se od njega traži - za tri godine bar jedan "ušati".

Tu se možda na najbolji način vidi koliko je njegov princip, a mnogi će primetiti i tvrdoglavost, koštao boljih rezultata. Pepova ekipa uvek igra isto. Visok procenat poseda lopte, kruženje oko kaznenog prostora rivala ili što bi u ruralnim naseljima rekli: „okolo-okolo, pa na mala vrata“. To prolazi protiv Hanovera, Štutgarta ili Hamburga, ali svaki put kad je naspram njegovog Bajerna bio iole „zategnutiji tim“, naučen i da se brani i da napada - takav je bio baš Hajkensov - bavarska mašina za mlevenje mesa bi se pokvarila.

S tim da Gvardioli ovo nije prvi put da gubi, od uslovno rečeno, slabijih protivnika. Onih timova koji su posle žreba nosili status autsajdera, jer je - zaboga naspram njih Gvardiola. Tako 2010. sa Barselonom nije našao način da probije Interov bunker, 2012. ga je „sačekao“ i na kontre upropastio Čelsi, takođe dok je vodio Katalonce, pre dve godine ponizio ga je Real iako su statistički podaci pokazivali da je Bajern bio dominantan (u posedu lopte, dakako), lane njegova Barsa, ali ne njegovim stilom igre i naposletku Atletiko. Odbranom.

Naravno, pretenciozno bi bilo reći da je Gavrdiola „pročitan“. Inovator je, promenio je istoriju fudbala, igrače, svoj klub sa Nou Kampa. Uostalom, 21 trofej za vreme njegove trenerske karijere je nešto što pojedini klubovi na tom vrhunskom nivou - na primer Atleitko - nemaju, ali će i rukovodioci i navijači Mančeter Sitija, u koji se Pep seli ovog leta, verovatno posle večerašnje partije da se zapitaju:

„Kakav nam to trener dolazi?“

Jer Manuel Pelegrini koliko sutra ima šansu da ode u finale u Milano. Šta ako ga osvoji i umesto dobrodošlice Pepu Gvardioli pošalje istu onu poruku skrivenu poruku kao Jup Hajnkes:

„Nadmaši me“.

Teško to biva.

Pratite MOZZART i na Vajberu!

(FOTO: Action images)

Nastavak na MozzartSport.com...