Izvor: KMnovine.com, 03.Maj.2016, 01:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskrs u Đakovici - do grada, da ali do doma - ne!
Iz bezbednosnih razloga samo 60 raseljenih Srba, od 250 koliko ih se prijavilo, na veliki hrišćanski praznik stiglo na Kosovo i Metohiju.
Raseljeni Srbi iz Đakovice i ovaj Vaskrs su proslavili u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, koji se nalazi u Srpskoj ulici u centru Đakovice, ali iz bezbednosnih razloga nisu mogli da obiđu svoje kuće, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << su na samo nekoliko koraka od ove pravoslavne svetinje.
Oko 60 Srba došlo je jednim autobusom iz svih krajeva centralne Srbije, mada se, kako za „Politiku” kaže Đokica Stanojević, predsednik Udruženja Đakovčana, za posetu rodnom gradu prijavilo više od 250 raseljenih.
– Iz bezbednosnih razloga, omogućen je prevoz za samo 60 Srba. Autobus je bio prenatrpan, a mnogo je onih koji su ostali razočarani što, bar na jedan dan, na veliki praznik nisu mogli da krenu put Kosmeta. Ali, i mi koji smo stigli u Đakovicu tek smo doživeli razočaranje kad nam je rečeno da "kosovska" policija ne može da nas odvede do naših porušenih i uzurpiranih kuća. Bio je dogovor da ostavimo tri uskršnja jajeta, kao simbol večnosti, na pragove tri srpske kuće. Ni posle 17 godina nismo mogli da posetimo naše domove – kazao je za „Politiku” Stanojević, uz naglasak da na Vaskrs „nisu poniženi Srbi, nego međunarodna zajednica i šiptarske vlasti, koje ne mogu da omoguće raseljenim Srbima da se vrate u svoje kuće ili bar da ih obiđu”.
– Zar nije sramota da u Srpskoj ulici, gde je do 1999. godine bilo 700 srpskih kuća, sada u njima nema nijednog Srbina? Nema srpske duše u celom gradu, osim četiri žene u manastiru, a nema nijednog Srbina ni u 39 sela koliko ih je bilo do rata. Godinama tražimo da se vratimo na svoje, ali, očigledno je da ni međunarodna zajednica, ni albanska vlast ne želi Srbe u Đakovici. Za Srbe, Đakovica je zabranjen grad – u razgovoru za „Politiku” priča Stanojević, uz podsećanje da je još 2008. godine 365 srpskih porodica podnelo zahteve za povratak, ali niko im nikada konkretno nije odgovorio da li su „poželjni u svom gradu”.
Stigao je, kaže, odgovor od UNHCR-a koji su „mogli da im obezbede šestomesečni smeštaj pod šatorima, uz jedan obrok dnevno”, ali, niko im nije obećao da će im pomoći u obnovi ili izgradnji do temelja porušenih kuća.
U Đakovici, u samom gradu, do 1999. godine živelo je više od osam hiljada Srba, dok je Đakovički okrug brojao oko 13.000 srpskih duša. U gradu je bilo pet pravoslavnih svetinja koje su do temelja porušene, što u NATO bombardovanju, što od strane albanskih ekstremista 17. marta 2004. godine.
I Crkva Uspenja Presvete Bogorodice do temelja je srušena u martovskom pogromu, a obnovljena je 2010. godine. Od tada je to ženski manastir u kojem su dve monahinje i dve žene koje pomažu ostarelom i onemoćalom sestrinstvu, a koje iz bezbednosnih razloga ne napuštaju portu manastira.
B. Radomirović
Izvor: Politika :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
