Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Mar.2016, 02:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Školski čas posvećen pogromu Srba sa Kosova i Metohije

U svim škola u Srbiji danas je održan školski čas koji je bio posvećen pogromu Srba na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine, a ministar za rad Aleksandar Vulin poručio je da se paljenja i ubistva nisu desila slučajno i bez organizacije.

"Pogrom je počeo i prestao na komandu i vreme je da saznamo ko je tu komandu izdao", rekao je Vulin tokom posete OŠ "Banović Strahinja" u Beogradu.

On je dodao da je jedna od najvećih zamerki Srba na Kosovu i Metohiji, prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << osnivanja Specijalnog suda koji će rasvetljavati ratne zločine OVK, to što martovski pogrom nije predmet njegovog interesovanja .

"To nije razlog da se ne iskoriste sva pravna i politička sredstva da 17. mart bude konačno rasvetljen", rekao je ministar za rad i dodao da je spaljeno i srušeno delimično obnovljeno, ali da se Srbi nisu vratili.

Srbi se sećaju martovskog pogroma, kaže on, i ono što je urađeno našem narodu ne sme da se desi nikome i nigde više.

Nakon što su pogledali film o dešavanjima na KiM 2004. godine učenici OŠ "Banović Strahinja" imali su brojna pitanja kao što su: "Da li je neko odgovarao za ono što se desilo?", "Koliko se Srba vratilo?", "Da li je nešto obnovljeno?", "Šta su rekle velike sile na ta dešavanja?"

Ministar Vulin im je o povratku Srba najslikovitije objasnio time što u Prizrenu živi samo jedna devojčica sa majkom i da nikada nisu stvoreni uslovi za povratak, da su sva dešavanja te 2004. godine počela jednom velikom laži da su Srbi naterali svojim psima albanske dečake u reku i da su se oni udavili.

On je dodao da mržnja ne sme da postane deo današnje generacije, jer taj koji je dirigovao pogromom na Kosovu i Metohiji "nije čovek".

Direktorka škole "Banović Strahinja" Tatjana Novosel rekla je da većina učenika te škole nije bila rođena kada se sve to dešavalo i da je na prosvetnim radnicima da se sećaju i da prenose deci.

Školu je sa ministrom za rad posetila i državna sekretarka ministarstva prosvete Zorana Lužanin koja je rekla da je škola mesto koja treba da obezbedi da budućnost svih nas bude lepša i da decu nauče prave vrednosti i da na tome rade celog života.

"Zato nam je drago što se uči iz prošlosti zarad lepše i sigurnije budućnosti", zaključila je Lužanin.

Ubijeno 19 osoba, proterano 4.012 Srba, porušeno 800 kuća i zapaljeno 35 verskih objekata

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Danas se navršava 12 godina od kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

678
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...