Školski čas posvećen pogromu Srba sa Kosova i Metohije

"Pogrom je počeo i prestao na komandu i vreme je da saznamo ko je tu komandu izdao", rekao je Vulin tokom posete OŠ "Banović Strahinja" u Beogradu.

Srbi se sećaju martovskog pogroma, kaže on, i ono što je urađeno našem narodu ne sme da se desi nikome i nigde više.

Nakon što su pogledali film o dešavanjima na KiM 2004. godine, učenici OŠ "Banović Strahinja" imali su brojna pitanja kao što su: "Da li je neko odgovarao za ono što se desilo?", "Koliko se Srba vratilo?", "Da li je nešto obnovljeno?", "Šta su rekle velike sile na ta dešavanja?"

U Gračanici obeležena godišnjica pogroma

U Gračanici je služenjem pomena stradalima i prigodnim kulturno umetničkim programom obeležena 12 godišnjica velikog nasilja nad Srbima na Kosovu. Obeležavanju je prisustvovao i direktor Kancelarije Vlade Srbije za KIM Marko Đurić koji je rekao da se o nasilju od 17. marta 2004. ne može govoriti van istorijskog konteksta, "jer su srpske tapije na Kosovu i Metohiji vekovima ispisivane krvlju srpskog naroda". On je naveo da je "martovski pogrom trebalo da bude samo poslednja etapa u realizaciji programa čiji je cilj apsolutno etničko čišćenje i dominacija na ovom prostoru". "Cilj je, nema nikakve sumnje, bio proterivanja svakog do poslednjeg Srbina. To je sprečeno zakasnelom reakcijom međunarodnih snaga, ali mnogo više herojskom rešenošću naših ljudi da ostanu i opstanu na ovim prostorima", rekao je Đurić. On je ocenio da su kapacitet za organizovanje jedne složene operacije kakva je bila 17. marta 2004. mogle imati samo političke i bezbednosne strukture koje su i u junu 1999. organizovale pogrome i reke i kolone ljudi koje su u muci i patnji napustile Kosovo. "Svi ti ljudi, njih ukupno 247.000 proterani su samo zbog svog porekla. Kažnjavanje odgovornih za martovski pogrom i za pogrom 1999. i 2000. nije nužno samo zbog zadovoljenja pravde već i zbog političkih uzroka koji su do zločina doveli", ocenio je Đurić. On je rekao da je produbljivanje etničke distance između Srba i Albanaca i danas nezvanični programski cilj mnogih političkih stranaka i pokreta na Kosovu. Đurić je kazao da srpski narod, Srbija i njeno političko rukovodstvo ne žele da iščekivanje nekog novog konflikta bude karakteristika srpsko-albanskih odnosa u budućnosti, "jer bi takav konflikt po posledicama bio užasniji od svih strahota koje su naši narodi preživeli u nedavnoj istoriji". On je rekao i da "ni srpski ni albanski narod ne mogu da napreduju i ostvare svoje potencijale u senci pretnji nasiljem i u atmosferi mržnje i nepoverenja" istakavši da tu istorijsku stranicu dva naroda moraju da zatvore. Prema njegovim rečima, Srbija i srpski narod nastaviće da grade mostove saradnje štiteći i Albance i Srbe od onih "čije su reči oštre, srca neiskrena,a krvavi prsti u tuđim džepovima". Nekoliko stotina Srba predvođeni Đurićem, episkopom Teodosijem, predsednikom Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljkom Odalovićem i lokalnim liderima kosovskih Srba obeležili su u Gračanici 12. godišnjicu nasilja nad Srbima na Kosovu marta 2004. godine. U crkvi manastira Gračanica služen je pomen, položene su bele ruže na umetničku instalaciju MIŠING, a potom je održana Akademija a studenti i đaci su izveli prigodan umetnički program.

Ministar Vulin im je o povratku Srba najslikovitije objasnio time što u Prizrenu živi samo jedna devojčica sa majkom i da nikada nisu stvoreni uslovi za povratak, da su sva dešavanja te 2004. godine počela jednom velikom laži da su Srbi naterali svojim psima albanske dečake u reku i da su se oni udavili.

Direktorka škole "Banović Strahinja" Tatjana Novosel rekla je da većina učenika te škole nije bila rođena kada se sve to dešavalo i da je na prosvetnim radnicima da se sećaju i da prenose deci.

Školu je sa ministrom za rad posetila i državna sekretarka ministarstva prosvete Zorana Lužanin koja je rekla da je škola mesto koja treba da obezbedi da budućnost svih nas bude lepša i da decu nauče prave vrednosti i da na tome rade celog života.

"Zato nam je drago što se uči iz prošlosti zarad lepše i sigurnije budućnosti", zaključila je Lužanin.

Kosovska Mitrovica: Ne smemo i nećemo zaboraviti naše žrtve

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici da "ne smemo i nećemo zaboraviti naše žrtve jer su one pale da bi mi danas živeli".

Predstavnici Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica i članovi porodica položili su vence na spomen ploče tragično nastradalim Mitrovčanima - Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, kao i na "Spomenik Istine" kod glavnog ibarskog mosta.

"Oni kojih se danas sećamo poručuju nam da je naša dužnost, obaveza, da je njihov zavet nama da budemo dobri ljudi i da ovu decu koja su nam najveće bogatstvo i budućnost vaspitavamo tako, kao dobre i poštene ljude, kao ljude koji treba novu svetlost srpskog naroda na ovim tradicionalno tragičnim prostorima da naslede, da budu bolji, da nas bude više i da ne traže previše - samo normalno, dostojanstveno i mirno da žive kao ljudi na našoj zemlji", rekao je Kozarev.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić je podvukao da 17. mart ne sme nikada i nigde da se ponovi.

"17. mart je ostavio neizbrisiv i bolan trag, ne samo za Kosovsku Mitrovicu, nego za čitav srpski narod u celini, ma gde se on nalazio. 17. mart ne sme nikada i nigde da se ponovi, a po dvanaesti put mi sa ovog mesta tražimo od međunarodne zajednice pravdu za stradale, proterane i one koji su urušavali naše svetinje", naglasio je Spirić.

On je rekao da smo odlučni da ostanemo na svojim ognjištima, da smo se borili i borićemo se i ubuduće uz sve ono što se zove demokratija - pre svega razgovori i dogovori, kao što to čine Vlada Srbije i Kancelarija za KiM.

"Naš glavni cilj je da se ujedinimo, da gradimo život, jer lako ga je razgraditi. Činimo da budemo jedinstveni, ako se mnogima čini da to nije moguće, moguće je jer mi najbolje znamo šta je jedinstvo kada su u pitanju teški dani i sukobi. Vratimo se jedinstvu i slozi i budimo istrajni i strpljivi i verujmo da će doći bolji dani", rekao je Spirić.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić rekao je da i nakon 12 godina ostaje pitanje za međunarodnu zajednicu - kada će nalogodavci martovskog pogroma biti izvedeni pred lice pravde.

"Na današnji dan pre tačno 12 godina desio se martovski pogrom u kome su ljudi izgubili svoje domove, porodice, slobodu i živote. A stradali su samo zato što su Srbi, što su verovali svojim komšijama, međunarodnoj zajednici, što su verovali u pravdu. Zato je naše pitanje upućeno međunarodnoj zajednici uvek isto - kada će nalogodavci ovog pogroma biti izvedeni pred lice pravde? Naše pitanje uvek isto - i juče, i danas, i sutra", rekao je Rakić.

Svim stradalima na Kosovu i Metohiji kod "Spomenika Istine", služen je parastos.

Uz prigodan kulturno umetnički program crkvenog hora "Branislav Nušić" iz Kosovske Mitrovice, studentkinja Fakulteta umetnosti Ivona Momirović govorila je "Vidovdansku besedu" vladike Nikolaja Velimirovića.

Održana akademija povodom pogroma na KiM

Svečanom akademijom u beogradskom Narodnom pozorištu i Domu kulture u Gračanici, danas je obeleženo 12 godina od martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu prikazan je film o događajima koji su se desili 17. marta pre 12 godina, nakon kojeg je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin održao govor.

Vulin je istakao da na KIM ništa ili malo šta nije bilo rađeno bez naređenja, pa ni martovski pogrom.

"Zlo se spremalo i pre 12 godina pokazalo svoje lice u poslednjem velikom etničkom čišćenju u Evropi...eh da bude poslednje", rekao je Vulin.

On je pozvao predstavnike Uneska da pre nego što ponovo pomisle da KiM prime "kao neku državu u Unesko", posete srpske svetinje.

"Otiđite baš na KiM, dodirnite svojim rukama ožiljke Bogorodice Ljeviške, poljubite spaljene i iskopane oči bezbrojnih ikona i fresaka, i tek onda dobro razmislite kada osetite rane te iste mržnje, da li ikada možete da kažete da će u Unesko ući da štite crkve i manastire oni koji su crkve i manastire popalili, a sećanje pokušali zauvek da ponište", rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, niko ko je stao jednom u životu pred Bogorodicu Ljevišku ne bi mogao da pomisli o KiM da je nekakva država koja može da bude u Unesku.

"Dobro razmislite, vi veliki i moćni, pre nego što ponovo pomislite da KiM uvedete u društvo onih koji društvo i kulturu čuvaju kao sećanje ove civilizacije, ove planete. Prvo otiđite poklonite se pred spaljenim arhangelima i dodirnite Prizren i pognite glavu pred Svetim Nikolom u Prištini i Gračanicom i Svetim Đorđem..", poručio je Vulin.

"Kad sve to uradite stavite ruku na srce i dobro razmislite pre što kažete da li oni koji su hteli da unište čitav jedan narod i sećanje staro više od hiljadu godina mogu da budu među civilizovanim nacijama, među onima koji će da čuvaju istoriju i kulturu", rekao je Vulin.

Akademiji su prisustvovali predstavnici Narodne skupštine Srbije, Vlade Srbije, Vojske Srbije, Grada Beograda, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora, udruženja i građani.

Organizator Akademije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije.

Ubijeno 19 osoba, proterano 4.012 Srba, porušeno 800 kuća i zapaljeno 35 verskih objekata

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Danas se navršava 12 godina od kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.