Izvor: Blic, 18.Avg.2017, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ALBANSKI LOBISTI SPREMILI MILIONE ZA TRAMPA Evo koji je odgovor Srbije na OFANZIVU u ključnom momentu za KOSOVO
Albanski lobisti novcem će uticati na administraciju predsednika SAD Donalda Trampa da bi izdejstvovali povoljno rešenje kosovskog problema, a Srbija nade polaže pre svega u snažnu diplomatsku aktivnost.
Nije tajna da su milioni koji se već godinama iz Prištine slivaju ka Vašingtonu pridobili Klintonovu, Bušovu i Obaminu administraciju. Donald Tramp bi, međutim, mogao biti predsednik SAD pod kojim će kosovski čvor biti konačno raspetljan, pa će lobiranje i finansiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << albanskih interesa sada biti veće nego ikada pre. Kako je naš list ranije pisao, kao najveći finansijeri albanskih ciljeva na Kapitolu pominju se pre svega “najbogatiji Albanac” Bedžet Pacoli, ali i nekadašnji čelnik “Samoopredeljenja” Fljorin Krasnići i biznismen Hari Bajraktari. Pacoli, čija je koalicija i dalje u igri da dobije premijersko mesto u vladi Kosova, poznat je po plaćanju lobista i sastancima kojima je želeo da utiče na priznanje Kosova, ali i (nedavno) oslobađanje Ramuša Haradinaja iz esktradicionog pritvora u Francuskoj.
Srpska strana, međutim, ne može i neće da se pomiri sa situacijom u kojoj Albanci vode igru.
- Kako se primiče vreme konačnog razrešenja kosovskog pitanja, albanska strana zauzela je čvrste pozicije od kojih ni po koju cenu neće da odstupi. Mi, s druge strane, ne možemo da dozvolimo takav njihov maksimalistički pristup. Ostaje nam diplomatska aktivnost i borba - kaže za “Blic” visoki srpski zvaničnik.
Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, objašnjava da je vrlo teško imati uvid u količinu novca koji stiže za albansko lobiranje u SAD.
- Sredstva definitivno dolaze iz Albanije, preko firmi koje rade poslove za državu, a potom finansiraju albanske zajednice u Crnoj Gori, Makedoniji... Sredstva stižu i iz Prištine, Kosovo ovde ima ambasadu, njihova aktivnost je velika. Konačno, novac dolazi i od sve veće albanske zajednice u SAD. Iako i među njima ima nesuglasica, svi se slažu oko kosovske nezavisnosti - kaže Kesić.
On naglašava da - premda Trampova administracija nije toliko naklonjena albanskim interesima kao prethodne - u Stejt departmentu i dalje postoje službenici koji su “sentimentalno” vezani za podršku kosovskim albancima.
S druge strane, Srbija nema takvu finansijsku moć. Jesenja diplomatska ofanziva predsednika Vučića - kroz višestruke bilateralne sastanke i sastanak sa predsednikom Trampom kao završnim činom - fokusiraće se zato upravo na finalizaciju kosovskog pitanja.
“Blic” je u jučerašnjem broju ekskluzivno objavio planove o susretu Tramp-Vučić u SAD, koji bi trebalo da se dogodi do kraja godine, ali ovaj sastanak samo je poslednji u nizu koji srpski predsednik ima u planu jer pre toga Vučić treba da u Briselu sedne za sto sa novom kosovskom vladom (kada i ako bude formirana).
Već krajem septembra, dogodiće se i dugo najavljivani sastanak Vučića sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Beogradu, a oko 20. septembra očekuje se sastanak Vučića sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom na marginama sednice UN o Kosovu. Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da je jasno da je ova “diplomatska ofanziva” uzrokovana novim povećanim interesovanjem za problem Kosova, ali i stabilizaciju prilika u regionu.
- Kosovo je ponovo visoko na agendi prioriteta, i Srbije i na globalnom nivou. Postoji intencija da se dodatno ubrzaju pregovori o normalizaciji, ostvari jasniji dogovor između svih strana, pa će se diplomatski napori kretati u tom pravcu. Teži se stabilizaciji regiona, i s tim u vezi normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
„Normalni odnosi za 100 godina“
Potpisivanje konačnog sporazuma o normalizaciji i pomirenju između Kosova i Srbije trebalo bi da obuhvati i međusobno priznanje kao jedini put kojim će se zauvek staviti tačka na sve nesporazume, naveo je kosovski predsednik Hašim Tači u autorskom tekstu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“. Uz to, Tači istovremeno piše da bi ovim tempom odnosi Srbije i Kosova mogli da se normalizuju „tek možda nakon 100 godina“.
.jpg)
