ALBANSKI LOBISTI SPREMILI MILIONE ZA TRAMPA Evo koji je odgovor Srbije na OFANZIVU u ključnom momentu za KOSOVO

Foto: Tanjug/AP

Nije tajna da su milioni koji se već godinama iz Prištine slivaju ka Vašingtonu pridobili Klintonovu, Bušovu i Obaminu administraciju. Donald Tramp bi, međutim, mogao biti predsednik SAD pod kojim će kosovski čvor biti konačno raspetljan, pa će lobiranje i finansiranje albanskih interesa sada biti veće nego ikada pre. Kako je naš list ranije pisao, kao najveći finansijeri albanskih ciljeva na Kapitolu pominju se pre svega “najbogatiji Albanac” Bedžet Pacoli, ali i nekadašnji čelnik “Samoopredeljenja” Fljorin Krasnići i biznismen Hari Bajraktari. Pacoli, čija je koalicija i dalje u igri da dobije premijersko mesto u vladi Kosova, poznat je po plaćanju lobista i sastancima kojima je želeo da utiče na priznanje Kosova, ali i (nedavno) oslobađanje Ramuša Haradinaja iz esktradicionog pritvora u Francuskoj.

Srpska strana, međutim, ne može i neće da se pomiri sa situacijom u kojoj Albanci vode igru.

- Kako se primiče vreme konačnog razrešenja kosovskog pitanja, albanska strana zauzela je čvrste pozicije od kojih ni po koju cenu neće da odstupi. Mi, s druge strane, ne možemo da dozvolimo takav njihov maksimalistički pristup. Ostaje nam diplomatska aktivnost i borba - kaže za “Blic” visoki srpski zvaničnik.

Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, objašnjava da je vrlo teško imati uvid u količinu novca koji stiže za albansko lobiranje u SAD.

- Sredstva definitivno dolaze iz Albanije, preko firmi koje rade poslove za državu, a potom finansiraju albanske zajednice u Crnoj Gori, Makedoniji... Sredstva stižu i iz Prištine, Kosovo ovde ima ambasadu, njihova aktivnost je velika. Konačno, novac dolazi i od sve veće albanske zajednice u SAD. Iako i među njima ima nesuglasica, svi se slažu oko kosovske nezavisnosti - kaže Kesić.

On naglašava da - premda Trampova administracija nije toliko naklonjena albanskim interesima kao prethodne - u Stejt departmentu i dalje postoje službenici koji su “sentimentalno” vezani za podršku kosovskim albancima.

S druge strane, Srbija nema takvu finansijsku moć. Jesenja diplomatska ofanziva predsednika Vučića - kroz višestruke bilateralne sastanke i sastanak sa predsednikom Trampom kao završnim činom - fokusiraće se zato upravo na finalizaciju kosovskog pitanja.

“Blic” je u jučerašnjem broju ekskluzivno objavio planove o susretu Tramp-Vučić u SAD, koji bi trebalo da se dogodi do kraja godine, ali ovaj sastanak samo je poslednji u nizu koji srpski predsednik ima u planu jer pre toga Vučić treba da u Briselu sedne za sto sa novom kosovskom vladom (kada i ako bude formirana).

Foto: RAS / RAS Srbija

Već krajem septembra, dogodiće se i dugo najavljivani sastanak Vučića sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Beogradu, a oko 20. septembra očekuje se sastanak Vučića sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom na marginama sednice UN o Kosovu. Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da je jasno da je ova “diplomatska ofanziva” uzrokovana novim povećanim interesovanjem za problem Kosova, ali i stabilizaciju prilika u regionu.

- Kosovo je ponovo visoko na agendi prioriteta, i Srbije i na globalnom nivou. Postoji intencija da se dodatno ubrzaju pregovori o normalizaciji, ostvari jasniji dogovor između svih strana, pa će se diplomatski napori kretati u tom pravcu. Teži se stabilizaciji regiona, i s tim u vezi normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

„Normalni odnosi za 100 godina“

Potpisivanje konačnog sporazuma o normalizaciji i pomirenju između Kosova i Srbije trebalo bi da obuhvati i međusobno priznanje kao jedini put kojim će se zauvek staviti tačka na sve nesporazume, naveo je kosovski predsednik Hašim Tači u autorskom tekstu za nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“. Uz to, Tači istovremeno piše da bi ovim tempom odnosi Srbije i Kosova mogli da se normalizuju „tek možda nakon 100 godina“.