Izvor: Blic, 24.Nov.2014, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rate miruju do jeseni 2015.

Dužnici čije su kreditne rate vezane za evro mogu da odahnu jer euribor, od koga zavisi kretanje kamata, neće rasti do jeseni 2015. Isto važi i za libor.

Domaća valuta slabi, pa su veća izdvajanja za kreditne rate vezane za evro. Ali zahvaljujući tome što euribor i libor, kamatne stope po kojima banke u Evropi međusobno pozajmljuju novac, a od kojih zavisi cena kredita kod nas, imaju blag pad, izdvajanja su u evrima neznatno manja, pa se tako amortizuje slabljenje dinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Sudeći po prognozama, obe stope ostaće na ovako niskom nivou sve do jeseni iduće godine, a to znači da rate u evrima ne bi trebalo da rastu, naprotiv. Samo od početka godine šestomesečni euribor je sa 0,387 odsto od januara opao na 0,182, koliko trenutno iznosi, dok je pre pet godina bio čak 5,48 odsto. I šestomesečni libor ima trend pada, na početku godine iznosio je 0,079 odsto, dok je trenutno 0,0494 odsto.

Prethodne dve godine dinar je imao blaga pomeranja, pa ni rate u dinarima nisu rasle, ali od početka ove godine domaća valuta slabi, pa se povećava dinarski iznos za otplatu kredita. I dok im „pogađa džep” slabljenje dinara, dužnicima u Srbiji čiji su krediti vezani za evro ide naruku stanje u EU.

Kako ističe Dragoslav Veličković, šef službe za makroekonomska istraživanja i analize Sosijete ženeral banke, u zemljama Evrope još izostaje značajniji rast privrednih aktivnosti. Zato i nema osnova za povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke, što utiče na vrednost euribora.

- Nove prognoze ukazuju na to da će se ekonomija EU oporaviti u 2015. godini, ali po znatno nižim stopama rasta nego što se to očekivalo pre konflikta Rusije i Ukrajine. To će kao rezultat imati odlaganje povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke tek od septembra 2015. - kaže za „Blic” analitičar Rajfajzen banke.

Slično je u Švajcarskoj, čija se ekonomija dosta oslanja na EU zbog izvoza. Epilog po dužnike čiji su krediti vezani za franak i evro je isti - ni libor ni euribor neće rasti, već će ostati na ovako niskom nivou sve do jeseni iduće godine, što znači da neće biti veća izdvajanja za rate u evrima i francima.

Prosečan kredit 35.850 evra

U Srbiji trenutno ima više od 93.000 stambenih kredita, a njihova prosečna vrednost je 35.850 evra. Cena ovih kredita uz maržu, koja je fiksna, vezana je i za promenu euribora i libora.

Prognoze za dinar zasad nema, ali su očekivanja da će očekivani aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom stabilizovati situaciju sa kursom.

Kurs evra umanjio pozitivne efekte

- Kretanje kursa evra donekle je umanjilo pozitivne efekte pada euribora, ali ukoliko se klijent zadužio u trenutku kada je šestomesečni euribor bio na visini od tri, četiri, čak i preko pet odsto, jasno je da mu je rata u evrima znatno niža sada, kada je vrednost te bazne stope manja od petine procenta - ističe za „Blic” Dragoslav Veličković, šef službe za makroekonomska istraživanja i analize Sosijete ženeral banke.

Nastavak na Blic...