Izvor: Kolektiv.co.rs, 20.Jan.2016, 12:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na kriveljskom kopu po snegu i debelom mrazu

Izazov za majstore i minere   Dok ljudi iz elektromašinskog održavanja danju i noću, na terenu i promajnoj radionici, brinu da što manje mašina stoji, mineri na snežnim terasama kopa, sa kapuljačama pod šlemovima, bundama i čizmama, strpljivo rade svoj posao u kome se „samo jednom greši“. – U kabinama teških kamiona i moćnih bagera toplo, neki rukovaoci su na kratkim rukavima, ali je maksimalna pažnja da zbog snega i leda ne dođe do proklizavanja vozila, obrušavanja stena, da mašina ne stane KOP „KRIVELj“. – Zima se retko „obruka“ oko Bogojavljenja i Svetog Jovana. Na jugu Srbije kažu „za Vodice mrznu se, čak, i vodenice“. Doduše, klimatske promene pokazuju da zime više nisu kao pre, gotovo da više nema ni vodenica, ali sneg do kolena i sve deblji jutarnji i noćni minusi, pogotovo u uvalama kopova kakav je Kriveljski, podsećaju da na ledeno lice zime treba, ipak, računati. I dok je na Bogojavljenje smela mladež plivala za bogojavljenski krst, kriveljski rudari „plivali su“ svoju trku za više bakra. Rukovaocima bagera i vozačima teških kamiona to i nije tako teško, jer neke videsmo i na majicama u toplim kabinama, ali za majstore elektromašinskog održavanja i minere ovo je doba najvećih iskušenja. Jer, ima dana kada celu smenu provedu na terenu – na snegu i vetru. Silazeći ka kopu zatekosmo poslovođe elektro i mašinskog održavanja teških vozila Bobana Bugarinovića i Dragana Đurića, kako ispred radionice, uz pomoć autodizalice i svojih ljudi, vade generator jednog dampera. U isto vreme drugi su popravljali alnasere, treći plug buldožera, četvrti nešto varili… Očigledno, trudili su se da red teških kamiona pred radionicom, kao pred ambulantom, bude što manji. Skidajući rukavice da se pozdravimo, Bugarinović kaže: –Kod kamiona, lakih vozila i prateće mehanizacije sada je najčešće zamrzavanje instalacija za vazduh. Takođe, alnaseri i akumulatori moraju biti dobri, jer startovanje jednog vozila ponekad može da odnese po čitav dan. Dešava nam se i da smena počne na jednom, nastavi na drugom, završi na trećem vozilu. Za nas je najgore kad temperatura siđe ispod minus deset, a to se dosad desilo samo dan-dva oko Nove godine, ali ovih dana je ponovo zahladnilo. Veliki problem su nam laka kola, nemamo čime da idemo na teren, a staju kamioni i na „Cerovu“, koje takođe održavamo, gde je još hladnije. Kako nam je mraz veći problem nego sneg, trebalo je malo spremnije da uđemo u zimu, pogotovo kad je reč o akumulatorima (jedan kamion ih ima četiri) i delovima za alnasere. Ali, snalazimo se. Ono što nemamo, uzimamo sa vozila koje stoji, pa stavljamo na drugo, dok se u međuvremenu ne kupi ono što nam treba. –Upravo demontiramo oštećen generator sa dizel-motora dampera da bismo ga zamenili drugim – dodaje Dragan Đurić. – Uslovi su veoma teški, ali ovi ljudi su se godinama navikavali na ovakav rad. Kvarove rešavamo, mada bi trebalo da se nabavi još nešto od alata. Zamena generatora je najčešći kvar sa kojim se srećemo, a onda gume. Veoma je teško menjati ih u ovim uslovima. Trenutno je ovde dosta kamiona, ali neki su tu zbog nedostatka pojedinih komponenti za generatore, nekima treba da se zamene prednji trapovi. Kamioni su dobro pripremljeni za zimu, antifriz je stigao na vreme, tako da vozila, odnosno, nafta ne smrzava. Smrzavaju instalacije za vazduh kojima se preko ventila i kontaktera upravlja i reguliše više funkcija, počev od pobude za vuču, otvaranja i zatvaranja roletni na hladnjaku itd. Hteo bih da istaknem da ljudi rade kako treba, odsustvovanja s posla nema, a mislim da bi valjalo primiti još. Sa Nemanjom Aničićem, rukovodiocem rudarske proizvodnje na kriveljskom kopu, uskačemo u kabinu cisterne za gorivo i krećemo do bagera na severoistoku kopa. Njihova radilišta se, kao gnezda, sive u snežnoj belini severoistoka. Dok čeka da u svoj kamion težak 150 tona utovari 220 tona jalovine, zamolili smo vozača dampera Marka Svetozarevića za kratak razgovor. Zbog buke bagera i treska stena koje ubacuje u korpu prethodnog kamiona, Aničić ga je radiovezom pozvao da nakratko napusti toplu kabinu. Pošto kao i većina njegovih kolega vozi u laganijoj obući, Marko navlači cokule i silazi. On je po struci tehničar numeričkih mašina, ali je ovde našao posao i uspešan je za volanom ove grdosije. Ovo mu je treća zima na kriveljskom kopu. –Naravno, leti je mnogo lakše – kaže ovaj tridesetdvogodišnjak i dodaje: – Sada na putevima ima snega, leda, blata, a time i uslova za proklizavanje. Voda je otvorila i rupe na putu pa vozimo sporije i pažljivije. Ovo mi je sedma tura od jutros, a dnevni prosek nam je od 10 do 15, zavisno od toga da li tovarimo rudu ili jalovinu, a i gde je vozimo – na planir, transportni sistem ili primarno drobljenje. Sada vozim jalovinu na planir. U noćnoj smeni je dosta teže, potrebno je još više pažnje, a za nju i dovoljno odmora. Sa ovim mojim „belazom“ broj 59, za koji mogu da kažem da je jedan od najboljih, još nisam imao problema ove zime. Sa njim sam zavoleo ovaj posao i ne bih ga menjao ni za šta na svetu, pogotovo što sam zadovoljan i zaradom. Pošto su utovarili Markov kamion, a drugih još nema na vidiku, zovemo bageriste da i sa njima popričamo. Davor Karabašević spušta merdevine i silazi sa hidrauličnog bagera velikog kao kuća, a njegov kolega Ivan Đelić ostaje u kabini, vidimo kroz staklo, u majici. –Ovde sam desetak godina. Novu godinu i Božić dočekao sam na poslu – kaže Karabašević. – Kao što vidite, blato je, klizavo, utovar je teži. Rad po snegu i ledu nije isto što i rad leti, ali se trudimo da nam se rezultati što manje razlikuju. Poslovođa nam ujutru kaže šta nam je zadatak u smeni i – na nas se ne čeka! S ovakvom kašikom od 22 kubika u šest–sedam zahvata napunimo veliki kamion. Kad je materijal sitan utovar je bezbedniji, brži i lakši, bez obzira na vremenske prilike. Ako je stena tvrda, kao ova ovde gore, moramo pažljivije, da se njenim obrušavanjem ne ošteti bager – mašina višemilionske vrednosti. Pošto je na bageru dosta hidraulike, pumpi, pažljivo pratimo njihov rad i reakciju na sneg i mraz. Obično smo sami na bageru, ali ponekad, kad su uslovi teži, kao sada, budemo i po dvojica. Stiže novi damper, Davor se pope na bager i moćna kašika se ponovo zari u istočnu padinu kriveljskog kopa. Ulazimo u adaptirani kamion-baraku kojom se kriveljski rudari dovoze na radilišta i krećemo nazad. Smena je na izmaku. To će za koji minut najaviti i mineri tonama eksploziva sasutih u dvadest pet bušotina. Sve je povezano, bušotine su zatrpane, mašine udaljene. Mineri ubacuju motike u kamion i odlazimo na bezbedno rastojanje. Goran Petrović pali štapine i posle dva minuta detonacija i žućkasto-narandžasti dim objavljuju da su Goran, Boban Stančulović, Krstimir Arsenijevć i njihove kolege, mineri i bušači, pripremili nove tone rude za sledeću smenu. Srećno!

Nastavak na Kolektiv.co.rs...