Izvor: Danas, 03.Jun.2015, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Starlete tragikomični simbol vremena
Srpskom medijskom scenom dominiraju celetoidi kao što je Mimi Oro (Milica Živanović), čiji je jedan nastup bio dovoljan da "ostali zaćute kad ona govori", i mladi bračni par koji se proslavio učešćem u rijalitiju "Farma". NJihovu svadbu propratio je milionski auditorijum kraj malih ekrana, a skandalozni razvod punio je novinske stupce i internet portale.
A publika je, kao u Pavlovljevom eksperimentu, naučila refleksno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i automatski da gleda i čita šta joj se servira. Polaganje testa znanja starlete nazvane Mimi Oro, na divanu dok se izležava, još se uvek prepričava u Srbiji. Ironija je u tome što ona ne zna gde je Kip slobode, kada je bio Prvi svetski rat, koji je znak za kiseonik i tvrdi da je najveća ptica na svetu or'o, ali njena karijera je od tada krenula uzlaznom putanjom. Postala je voditeljka emisije "Luda kuća" na Hepi televiziji. U ovakvim okolnostima egzistira i manekenka Jovana Nikolić, do juče Alibabić, koja se posle skandaloznih izjava u tabloidima o svom kratkom braku probila do poslovnih ponuda i angažmana. Starlete su primer celetoida koji su zastupljeni u medijskim sadržajima i slika i prilika su ekstremnog materijalizma u Srbiji. One su tragikomični simbol ovog vremena i vrednosnom sistemu zadaju ozbiljan udarac. Ako se u društvu ne vrednuju rad i znanje, a slavu munjevitom brzinom stiču oni koji ne poseduju izvrsnost ni u čemu, onda nije ništa neobično što polupismene i konstantno obnažene starlete najslikovitije odražavaju aktuelno stanje i duh ovog vremena. Celetoidi su komercijalni, odnosno medijski proizvod, u njihove karijere ne ulaže se mnogo i mogu brzo biti zamenjene novim ličnostima. Ove mikrozvezde direktan su proizvod tržišno orijentisanih medija i njihove fokusiranosti na zabavu. NJima se publika divi, ugleda se na njih, mašta o njihovom životu, simbolima koje poseduju i simulakrumu koji predstavljaju, jer misle da se do toga stiže brzo, lako, bez znanja i talenata. Po koju cenu se ta slava stiče jeste ono što nije vidljivo.
Celetoidi su društvena grupa čiji su se pojedinci odrekli svog integriteta zarad obavljanja društvene uloge i prihvatili su da budu onakvi kakvi mediji i društvo žele da oni budu zarad slave, uspeha i moći. Postavlja se jedno važno pitanje, da li su oni suštinski srećni i, ako jesu, zašto novinski stupci i internet portali stalno tvrde suprotno. Skoro svakodnevno neka zvezda napravi skandal ili, nažalost, tragično izgubi život zbog preteranog konzumiranja alkohola ili/i droge. U Srbiji situacija nije mnogo drugačija. NJeno tržište je malo pa se čini da se takve stvari ne dešavaju često. Međutim, vesti su preplavljene problematičnim ponašanjem, porodičnim nasiljem kod poznatih parova, skandaloznim razvodima, aferama i slično. Ako su uspeh, slava, moć i bogatstvo sinonimi za sreću, zašto onda celetoidi nisu srećni? Problem nastane kada se kod celetoida razvije (ili je već postojala predispozicija, pa je samo pojačana) narcizam. Slava, uspeh, moć, bogatstvo stvaraju grandiozni self kod takve osobe. Ona smatra da je sama sebi dovoljna, da je u centru zbivanja, da je sve podređeno njenim potrebama i željama. Sve što radi jeste u cilju održavanja lažne omnipotentne slike o sebi.
Kada realnost počne da pritiska, dolazi do defragmentacije ličnosti, i osoba zapada u tešku depresiju. Celetoid grčevito pokušava da povrati ravnotežu trudeći se da bude još više u medijima, da na razne načine privuče pažnju publike. Ako se to ne desi, osoba postaje toliko depresivna da je sklona mentalnim poremećajima i poremećajima u ponašanju (droga, alkohol). tržišno orijentisani mediji gutaju sve u vezi sa poznatim ličnosti i menjaju ih kao na traci. Celetoid je danas roba koja se nudi potrošačima. krajnji cilj je profit. ličnost celetoida je u tom procesu osiromašena, potčinjena je svojoj društvenoj ulozi, tako da zvezda teži da bude onakva kakvom je žele. Narcizam celetoida proizlazi upravo iz osećanja duboke izgubljenosti i nepodnošljivog osećanja izdvojenosti. Kao i iz stalnog straha od konkurencije na tržištu celetoida. Kompenzuje ljubav koju nema ni prema sebi ni prema svetu egoizmom i zaokupljenošću sobom. Celetoid stvara sebi iluziju da je u centru povezanosti sa svetom i ljudima, a u stvari je otuđen, ne poznaje dobro ni sebe ni svoje potrebe. zato mu moć i slava ne mogu doneti sreću, a bogatstvo mu može samo pomoći da brže krene niz put samodestrukcije.
Autoritarizam je mehanizam bekstva od slobode i odnosi se na čovekovu težnju da odustane od nezavisnosti svog pojedinačnog ja i da se sjedini sa nekim ili nečim izvan sebe, kako bi ono steklo snagu koja osobi nedostaje ili da traži nove sekundarne spone kao zamenu za primarne izgubljene spone. Ti mehanizmi odnosa prema svetu nastali su iz procesa socijalizacije. Autoritarizam se ispoljava u stremljenjima za potčinjenošću ili gospodarenjem, odnosno u mazohističkim i sadističkim stremljenjima. Obe težnje delovi su neurotičnog karaktera sa krajnjim ciljem "bekstva od". Struktura mazohističke ličnosti gravitira oko osećanja inferiornosti, nemoći, pojedinačne beznačajnosti. Takve osobe same pokazuju težnju ka omalovažavanju, život u celini osećaju kao nešto previše moćno čime ne mogu da ovladaju, pa sigurnost nalaze u nekome ili nečemu što subjektivno doživljavaju kao veće od njih samih, što će ih zaštititi od ništavnosti u koju bi inače propali. Ono što ovu potčinjenost čini opravdanom jeste racionalizacija kojom se mazohistička ljubav tretira kao privrženost i lojalnost. U istoj vrsti karaktera nailazimo i na suprotnost, a to su sadističke težnje.
Nastavlja se
.jpg)
