Izvor: Radio 021, 06.Okt.2015, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Evropa nije napravila Gugl ili Fejsbuk?
Stari kontinent nije dao nijednog "onlajn" džina, poput Gugla, iBeja ili Fejsbuka, jer se najbolji i najsjajniji evropski umovi pre odlučuju da emigriraju u Silicijumsku dolinu ili prodaju svoje ideje američkim firmama nego da sami pokrenu posao.
Evropska komisija nastoji da to promeni dugoročnim planom reformi i inicijativa ali je čeka dosta posla. Kako se ocenjuje, Evropskoj uniji, pre svega, nedostaju kultura preuzimanja rizika i finansijska mreža potrebna za prerastanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << malih internet kompanija u one koje dominiraju na globalnom nivou.
Evropski relativno oprezan pristup investicijama smatra se jednom od najvećih prepreka i jednom od stvari koje je najteže promeniti. Investitori u Evropi žele da ulažu u nove kompanije koje će ostvarivati prihod od početka. Zato su mnoge evropske kompanije iz sektora visoke tehnologije usmerene na proizvode koji mogu odmah da se prodaju i donesu prihod - industrijsku opremu, turbine, brze vozove, medicinske uređaje.
Međutim, internet kompanije na početku nemaju nikakve ili imaju male prihode. Tviter i Fejsbuk, naprimer, na startu su se usmerili da privuku što više korisnika. Tek kada su postali globalna sila, pažnju su okrenuli ka zaradi od reklama i uz pomoć drugih strategija.
Razlika u mentalitetu jedan je od ključnih razloga što Evropa ima manje "venčer kapital" kompanija koje ulažu u pokretanje posla, i manja ulaganja u pokretanje posla nego SAD ili Azija.
U poslednjih pet godina američke "venčer" kompanije potrošile su 167 milijardi dolara na nove poslovne ideje dok su iste u Evropi izdvojile oko 20 milijardi, pokazuju podaci Nacionalnog udruženja "venčer" kapitala. Samo u 2014. američke investicije u pokretanje poslovanja dostigle su 50 milijardi dolara, pri čemu gotovo polovina tog iznosa u Silicijumskoj dolini. Istovremeno su evropska ulaganja bila samo četiri milijarde dolara.
Evropu je prestigla i Azija, koja poslednjih godina beleži snažan rast internet sajta za maloprodaju Alibaba, sa "venčer" kapitalom od 22,5 milijardi dolara u 2014. Ta suma će u 2015. biti osetno premašena jer su do kraja avgusta već investirane 23 milijarde dolara.
Analitičari ukazuju na Silicijumsku dolinu koja je u stanju da uspostavi zajednicu stručnjaka za tehnologiju i "venčer" ulagača koji lako dolaze jedni do drugih, razmenjuju ideje i dogovaraju dalju saradnju. Međutim, potrebno je vreme da se uspostave zajednice onih koji imaju ideje i onih koji imaju para. Čak i u SAD gradovi i regioni pokušavaju i ne uspevaju da prekopiraju uspeh Silicijumske doline, naravno izuzimajući Sijetl, gde su sedišta Amazona i Majkrosofta.
Evropsku "startap" kulturu koči i činjenica da u mnogim zemljama pokretanje posla traži mnogo više papira, vremena i novca nego u SAD. Kao primer se navodi da evropska socijalna zaštita otežava otpuštanje radnika, što znači i osetniji rizik u slučaju većeg broja zaposlenih u trenutku otpočinjanja posla. Pored toga, evropsko tržište i dalje je rascepkano. Širenje posla na kontinenetu nosi nove teškoće zbog razlika u zakonima i jeziku. Istovremeno se kompaniji u SAD kod pokretanja posla nudi tržište sa 320 miliona ljudi koji govore isti jezik i na kome mogu da se razvijaju.
Neke evropske kompanije ipak su uložile dodatne napore i dostigle globalni nivo ali nijedna onaj do koga su stigli Gugl ili Fejsbuk. Evropske uspešne priče uključuju Skajp, koji je napravilo švedsko-estonsko preduzeće, i švedski Spotifaj sa više od 60 miliona korisnika u svetu. Dve godine nakon što je Skajp pokrenut, prodat je iBeju za 2,6 milijardi dolara a Majkrosoft ga je preuzeo 2011. za 8,5 milijardi.
U međuvremenu Finci su se usmerili na igrice za mobilne telefone. Nakon kraja Nokijinog posla sa mobilnim telefonima, u Finskoj je procvetala kultura "startapova" omogućavajući uzlet industrije igrica i kompanija Rovio i Supersel koje su napravile veoma popularne igrice "Angry Birds" i "Clash of Clans". Supersel je 2013. prodao 51% kompanije za 1,5 milijardi evra a kupci su bili japanska Softbanka i GungHo.
Ipak, stručnjaci kažu da politike mogu da pomognu, ali da verovatno neće biti dovoljne same po sebi.
.jpg)
